Najskuplja struja u Evropi: Zašto je cena struje na tržištu juče dostizala 700 evra po megavatsatu?

U tom trenutku to je bila najskuplja struja u Evropi. U Makedoniji je koštala 550 evra, u Rumuniji je koštala 429,28 evra, u Mađarskoj 414 evra u Bugarskoj i Grčkoj 351 evra, pokazuju podaci sa sajta energyflux.

U Francuskoj je u tom trenutku jedan megavat koštao 67 evra, a u Nemačkoj 63 evra.

Već u 19 sati cena megavata u Srbiji je skočila na 600 evra, a u okruženju na oko 560-580 evra.

U 20 sati, odnosno osam uveče, cena struje na tržištu u Srbiji se približava nivou od 700 evra za megavat (693 evra), ali zato u Rumuniji dostiže neverovatnih 801 evro, a u Mađarskoj 775 evra.

U 21 sat, u Rumuniji megavat struje košta 733 evra, u Mađarskoj 705 evra, u Srbiji 550 evra, u Bugarskoj i Grčkoj 575 evra.
Od 22 sata tržište počinje da se hladi, cene su prepolovljene i tokom noći se kreću oko 100 evra za megavat.

Ono što je do skoro bilo nezamislivo, cena struje u sred dana, na 40 stepeni, niža je od ovog. Recimo, juče u podne megavat u Srbiji je koštao 95 evra, a u Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj 81 evro.

Ove cene nisu one koje plaćaju građani, već one koje plaćaju uvoznici struje, pre svega elektroprivrede.

Jučerašnja slika na tržištu električne energije u regionu ponavlja se skoro svakog dana ovog leta, samo jučerašnje cene od 700 do 800 evra bile su baš ekstremne, na nivou onih s jeseni 2022. godine u sred energetske krize u Evropi.

Šta se zapravo dešava? Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava da se uveče, sa smrkavanjem i smanjenjem proizvodnje struje iz solarnih kapaciteta, zahteva energija iz baznih kapaciteta, kao što su termoelektrane.

„Od 19 do 21 sat je pik u potrošnji i zato skače cena. Balkan je najviše pogođen ovim visokim temperaturama, zbog čega je najveća tražnja za električnom energijom, a cena se određuje tamo gde se seku ponuda i tražnja“, objašnjava Marković.

Recimo, u Francuskoj i Nemačkoj su prijatne temperature i nema potrebe za tolikom energijom za hlađenje, pa su zato i cene znatno niže.

U Srbiji, pored vrućine, na manju ponudu struje deluju i redovni remonti kapaciteta za proizvodnju.
U toku su kapitalni remonti Termoelektrane „Nikola Tesla“ A2 i Termoelektrane i kopova „Kostolac“ A1 i B1, a u toku je i revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“.

Istovremeno, potrošnja struje je na rekordnim nivoima. U ponedeljak je potrošeno 103 gigavatsata struje, 10 odsto više nego prošle godine i svega dvadesetak odsto manje nego za vreme hladnih zimskih dana.

Tako je recimo danas u 15 sati u termoelektranama proizvedeno dva megavata, u hidroelektranama jedan megavat, na gas 150 megavata, a iz vetra svega pet megavata. Da bi se zadovoljila potrošnja, morali smo da uvezemo čak 1.800 megavata, odnosno 1,8 givgavata struje. Skoro isto onoliko koliko je proizvedeno na ugalj.

Kako su naveli iz EPS-a, s obzirom da su remonti planirani odavno, struju su kupili unapred po znatno nižim cenama, pa srećom, nisu morali da plaćaju onih 700 evra za megavatsat.

Ali zašto je onda struja tokom dana znatno jeftinija, iako je potrošnja rekordna?

Marković objašnjava da je to posledica proizvodnje struje iz solara u Evropi. U nekim trenucima proizvodnja je tolika da se čak beleže i negativne cene, odnosno proizvođači plaćaju kupcima da preuzmu struju.

Marković napominje da je tokom noći struja sada skuplja nego preko dana i da bi se u nekom trenutku mogla očekivati i promena tarife za konačne potrošače.

„Da svi imaju pametna brojila cena struje bi se mogla dinamički određivati. Ali i sada je recimo izvodljivo da se leti preko dana ponudi jeftinija struja. Zbog proizvodnje u solarnim elektranama ona je tada jeftina, a i ljudima bi bilo lakše da pale mašine za veš, na primer, preko dana, a ne noću“, ocenjuje on.