Koji su najskuplji infrastrukturni projekti u Srbiji?

Reč je o 56 projekata čija je ukupna vrednost čak 2,4 biliona dinara, a u planu je da budu završeni do 2027. godine.

Podsetimo, u martu ove godine jedna od glavnih poruka delegacije MMF-a srpskoj vlasti bila je da povećaju transparentnost investicija i potpuno operacionalizuju okvir za upravljanje javnim investicijama kako bi podigli kvalitet tih investicija.

MMF je primetio da razvojni plan „Skok u budućnost-Srbija 2027“ obuhvata velike javne infrastrukturne investicije narednih godina, ali i napomenuo da je od „kritične važnosti oprezno fiskalno upravljanje i srednjeročno investiciono planiranje“.

Upozorili su srpsku vladu da treba da odredi prioritete za investicije, uzimajući u obzir cenu projekata, korsiti od njih i šire makroekonomske implikacije.

Kanalizacija, auto-putevi, železnice, EXPO

Od 56 državnih infrastrukturnih projekata navedenih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji, pojedinačna vrednost sedam projekata košta više od 100 milijardi dinara. Tačnije, jedan košta više od 300 milijardi dinara, dva više od 200 milijardi dinara i četiri više od 100 milijardi dinara.

Najskuplji projekat u Revidiranoj fiskalnoj strategiji je Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji koji će građane Srbije koštati oko 368 milijardi dinara.

Drugi najskuplji projekat je Moravski koridor (Auto-put E-761, deonica: Pojate-Preljina) koji će ukupno koštati oko 252 milijarde dinara.

Treći najskuplji projekat je rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš čija je vrednost procenjena na oko 208 milijardi dinara.

Četvrti projekat po vrednosti je izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin koji će koštati oko 187 milijardi dinara.

Peti najskuplji projekat je izgradnja mađarsko – srpske železnice, a vrednost projekta procenjena je na oko 155 milijardi dinara.

Šesti je EXPO, a on podrazumeva izgradnju Beogradskog sajma, Zonu B koja obuhvata forum, izložbeni prostor, parking, uređenje, zatim Poslovnu zonu E, toplotni izvor, a sve to će građane koštati oko 139 milijardi dinara.

Sedmi najskuplji projekat je izgradnja saobraćanice Ruma – Šabac – Loznica, a vrednost ovog projekta je procenjena na oko 106 milijardi dinara.

Među skupljim projektima je i izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Sručinu čija će izgradnja, prema Revidiranoj fiskalnoj strategiji, koštati 67,5 milijardi dinara.

Međutim, Fiskalni savet je u utorak naveo da će izgradnja Nacionalnog stadiona sa pratećom infrastrukturom koštati čak 112 milijardi dinara. „Planirana izdvajanja za Nacionalni stadion su više nego udvostručena u odnosu na rebalans i dostigla su skoro milijardu evra, odnosno 112 milijardi dinara“, naveli su iz Fiskalnog saveta.

S obzirom na to da se iznosi Fiskalnog saveta i Revidirane strategije razlikuju, iz Saveta su za Danas pojasnili da su na ocenu dobili dokument različit od onog koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Fiskalni savet pohvalio transparentnost, ali ipak ukazao na pojedine propuste

„U Revidiranoj strategiji načinjen je korak ka transparentnijem prikazivanju dela javnih investicionih projekata, što je za pohvalu“, pohvalio je Fiskalni savet ovaj potez Vlade Srbije.

Revidirana strategija predviđa da će državne investicije u naredne tri godine u proseku iznositi visokih 7,3 odsto BDP-a, naveli su iz Saveta i dodali da je u planu da javne investicije u 2024. porastu na 7,4 odsto BDP-a.

„Javne investicije u Srbiji su godinama vrlo visoke i po visini ovih rashoda naša zemlja će i u periodu 2025-2027. biti rekorder ne samo u regionu CIE, već u čitavoj Evropi“, ukazali su iz Saveta.

Međutim, zameraju Vladi Srbije što visok nivo investicija koje država planira da realizuje u srednjem roku ponovo nije praćen detaljnim prikazom sektorske strukture ovih ulaganja.

Zamerka je i što u Srbiji i dalje ne postoji jedinstven sistem za upravljanje kapitalnim projektima države.

Fiskalni savet dodaje da u praksi postoje različiti mehanizmi putem kojih je veliki broj infrastrukturnih projekata, delimično ili u potpunosti, izuzet od primene opšte zakonske regulative u oblasti eksproprijacije, javnih nabavki, planiranja i izgradnji, upravljanja kapitalnim projektima.

Koji projekti fale, a koji su poskupeli

Fiskalni savet pohvalio je transparentnost dela javnih infrastrukturnih projekata, ali ukazao da su pojedini delovi Revidirane strategije ostali nejasni.

Prvi problem je, navode, to što su pojedini republički projekti samo delimično obuhvaćeni.

„Tako se, recimo, ulaganja u beogradski metro iskazuju samo za prve dve faze izgradnje linije 1, iako se do sada u budžetu ovaj projekat evidentirao kao celina pod nazivom „Izgradnja beogradskog metroa“ na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture“, navode iz Saveta.

Drugo, ima projekata vrednijih od 20 miliona evra koji se nisu našli u tabeli, a čije je sprovođenje u toku. Takav je slučaj, recimo, sa izgradnjom saobraćajnice Bački Breg-Kikinda za koju su pripremni radovi uveliko počeli (u decembru 2023. godine), a čija se ukupna vrednost prema izjavama zvaničnika meri milijardama evra.

Treće, mnoge velike infrastrukturne investicije koje će se izvesno sprovoditi u periodu koji pokriva Strategija uopšte nisu pomenute. Primera radi, Šumadijski koridor (saobraćajnica „Vožd Karađorđe“) nije u tabeli, iako je u toku izdavanje lokacijskih uslova i čiji početak realizacije se najavljuje za 2025. godinu.

Osim toga, nekoliko velikih investicionih projekata pretrpelo je u kratkom vremenskom periodu snažnu korekciju procenjene vrednosti naviše. Za projektnu aktivnost „EXPO Beograd 2027“ planirani izdaci za 2025. i 2026. su udvostručeni u odnosu na vrednosti iz rebalansa, nakon čega bi ukupna vrednost prema Strategiji dostigla 1,2 milijardi evra (140 milijardi dinara).