Najteže do stana u celom regionu

U prvoj polovini 2021. godine promet na tržištu nekretnina iznosio je 2,9 milijarde evra koliko i u celoj 2017. godini, pokazuje Komparativna analiza kretanja cena nekretnina u Srbiji i svetu objavljena u Kvartalnom monitoru.

Prosečna cena u prvoj polovini 2021. godine iznosila je 1.057 evra (rast od 5,7 odsto u odnosu na 2020. godinu). Sa druge strane prema podacima Republičkog geodetskog zavoda prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u prvoj polovini 2021. godine iznosila je 1.455 evra, što predstavlja rast od devet odsto u odnosu na prosečnu cenu novogradnje u 2020. godini.

Iako stanovi prilično poskuplju, njihove cene rastu u skladu sa prosečnom platom. Realan rast zarada od 2018. godine do trećeg kvartala 2020. godine iznosio je 20,5 odsto. “Još bitnije je kretanje zarada u evrima, usled činjenice da se cene stanova formiraju u evrima i najčešće tako i plaćaju. Njihov rast je u

ovom periodu iznosio je 30,1 odsto”, navodi se u ovoj analizi koju je uradio Aleksandar Radivojević.

Kao jedan od pokazatelja da li postoji balon na tržištu nekretnina koristi se koeficijent koji predstavlja odnos cena nekretnina i dohotka. On prikazuje broj godina koje građanin jedne zemlje sa prosečnom platom mora da provede u radu kako bi kupio novoizgrađenu stambenu jedinicu od 60 kvadrata.

Za kupovinu takvog stana u staroj gradnji u 2021. godini bilo je potrebno 9,7 godina, dok je za novogradnju bilo potrebno čak 13,3 godina. Ovo je čak i smanjenje koeficijenta u odnosu na prethodne godine. Ipak broj godina potrebnih da se kupi nekretnina u Srbiji značajno je veći nego u zemljama regiona. Najmanji broj godina potreban je u Bosni i Hercegovini-devet. U Hrvatskoj je potrebno 9,5 godina, u Severnoj Makedoniji 9,9 i na kraju u Crnoj Gori 11. U Srbiji je u 2020. broj potrebnih godina bio za čak 33 odsto veći od proseka ovih zemalja, odnosno za 19 odsto veći nego u Crnoj Gori, prvoj sledećoj na listi.

Oko polovine prometa nekretninama u Srbiji odvija se u Beogradu. Pored toga u Beogradu je i mnogo teže doći do svog stana nego u ostatku Srbije. Naime, vrednost koeficijenta za Beograd u prvoj polovini 2021. godine iznosio je 15,8, što je za 19 odsto više nego u celoj Srbiji.

Ovaj koeficijent stavlja u odnos broj celih plata potrebnih za kupovinu stana. Da bi ovaj pokazatelj bio nešto realniji prosečna neto zarada mora biti umanjena za iznos praga rizika od siromaštva koji je u 2020. godini iznosio 22.000 dinara. Broj godina potrebnih za kupovinu stana novogradnje od 60 kvadrata sa platom umanjenom za iznos potreban za preživljavanje raste na 21,6 godina.

Ipak, tokom prethodnih godina jedan drugi grad pretekao je Beograd po ovom koeficijentu. U Vrnjačkoj Banji je prošle godine bilo potrebno čak 25,4 godine da bi se kupio stan.