Juče su se navršile 52 godine od 7. septembra 1964, kada su predsednici dve susedne zemlje Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež obeležili svečani početak radova na izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 1“ kod Kladova.
Polaganju kamena temeljca prethodilo je potpisivanje sporazuma o izgradnji koji su Josip Broz Tito i Georgi Dež potpisali 30. novembra 1963. godine, u Beogradu. U proleće 1964. godine, završen je idejni projekat sistema „Đerdap“, u leto su počeli pripremni , a odmah nakon svečanog otvaranja i građevinski radovi. Na izgradnji elektrane bilo je angažovano oko 5.000 ljudi, a nakon osam godina izgradnje, posao je završen avgusta 1970. kada su u pogon pušteni prvi agregati.
To je bila najveća evropska hidroelektrana sa instaliranim kapacitetom od 2.100 megavata i posle izgradnje, po veličini, četvrta na svetu. Hidroelektrana je znatno podigla nivo Dunava, posebno na najužim i nekada najopasnijim deonicama. Pod vodom akumulacije na našoj strani Dunava našlo se šest naselja: Sip, Tekija, Golubinje, Mosna, Donji Milanovac i Dobra, dok je na rumunskoj strani potopljeno osam naselja i ukupno je preseljeno 23.000 stanovnika.
Kompleksan i višenamenski objekat, HEPS „Đerdap 1“, izgrađen je na 943. kilometru Dunava, desetak kilometara uzvodno od Kladova. Ova, još uvek najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupno je duga 1.278 metara, potpuno je simetrična i projektovana tako da i Srbija i Rumunija raspolažu istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijama o izgradnji i eksploataciji.
I na srpskoj i na rumunskoj strani su po jedna elektrana, brodska prevodnica i sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. U elektranama dunavske fabrike struje montirano je 12 hidroagregata snage po 190 MWA, sa Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 m. Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.
Simetralu objekta čini državna granica. Akumulaciono jezero je zapremine 1.380 miliona metara kubnih vode, a njegove potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje – Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu.
Hidroelektrana „Đerdap 1“ kod Kladova je od početka rada proizvela 260 milijardi kilovat-časova električne energije ili osam odsto više od plana, tako da je dosadašnja proizvodnja premašena za četiri godišnja plana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
