Najveća zarada u privatnim penzijskim fondovima, najmanja u bankama

Prosečan realni prinos srpskih penzijskih fondova od 13,5 odsto, najviši je među 31 analiziranih zemalja van OECD-a * Štednja u dinarima donosi kamatu od oko tri odsto, ulaganje u privatne penzije – i do 16 procenata * Mana privatnih penzijskih fondova je što uloženi novac ne može da se povuče pre navršene 58. godine života * Za one sa više sredstava, dobra opcija je i kupovina državnih obveznica

Osim toga, Srbija već decenijama ima veliku nezaposlenost mladih, što znači da im nisu uplaćivani doprinosi za penzijsko osiguranje, a šta će doneti reforme penzijskog sistema u budućnosti teško je i pretpostaviti. Osim što je izvesno da državne penzije neće biti izdašnije nego što su bile.

U takvoj situaciji, ko može, trebalo bi ozbiljno da razmišlja o nekom vidu štednje za starost. Da građani Srbe malo štede, nije baš istina, jer u bankama leži skoro devet milijardi evra domaće štednje i to je postao glavni izvor finansiranja od strane banaka. Međutim, ova štednja je mahom kratkoročna i u evrima. To poslednjih meseci znači da je kamata koju građani ostvaruju štednjom u bankama minimalna. Na primer, prosečna godišnja kamata na depozit u evrima je svega 0,5 odsto. Kada se od kamate oduzme još 15 odsto poreza na kapitalnu dobit, držanje evra u bankama faktički samo zadržava realnu vrednost bez zarade.

Kod dinarske štednje stvar je donekle pozitivnija. Prosečna kamata za dinarske depozite je 3,1 odsto. Prednost u odnosu na štednju u evrima je i to što je zarada od dinarske štednje oslobođena poreza. Međutim, građani i dalje ne veruju mnogo dinaru. Od blizu devet milijardi evra štednje, 8,6 milijardi je upravo u evrima, a svega 400 miliona evra je vrednost štednje u dinarima.

S druge strane, imajući u vidu da je inflacija već tri godine niska i stabilna, a projekcije su da će takva i ostati, što potvrđuje i nedavna emisija dinarskih obveznica EBRD-a, ne bi bilo zgoreg da štediše razmotre i ulaganje u dinare, ali ne obavezno u banke.

Naime, jedna od validnih, ali prilično neiskorišćenih opcija su državne obveznice, posebno zato što su i one oslobođene poreza. Doduše, sada ni prinosi na njih nisu preterano veliki s obzirom na značajan pad kamatnih stopa poslednje dve, tri godine.

Državna dinarska hartija sa dospećem od godinu dana nosi prinos od 3,57 odsto. Dvogodišnja dinarska obveznica nosi prinos od 4,3 odsto, petogodišnja koja je emitovana prošle godine 6,5 odsto, dok jedina do sada emitovana desetogodišnja dinarska obveznica ima prinos od 12,99 odsto. S druge strane, kamate na državne obveznice u evrima su jako niske i kreću se od 0,78 odsto do 4,2 odsto. Međutim, ulaganje u državne obveznice u Srbiji je prilično nepristupačno građanima sa malim ulozima, pre svega zbog visokih provizija brokera, koje idu i do dva odsto vrednosti transakcije. Minimalna kupovina dinarskih obveznica je 50.000 dinara i 5.000 evra za devizne obveznice.

Jedna od zanemarenih opcija ulaganja, doduše dugoročnog, jesu privatni penzijski fondovi. U njima se nalazi nešto više od 250 miliona evra imovine, ali prinosi koje su oni pravili poslednjih godina su impresivni. Čak je prosečan realni prinos srpskih penzijskih fondova u prošloj godini od 13,5 odsto bio najviši od svih u zemljama van OECD-a.

Dobrovoljne penzijske fondove karakteriše mesečno ulaganje, a trenutno je neoporezovani iznos 5.501 dinar, u dužem vremenskom roku. S druge strane, ograničenje je to što tek sa 58 godina nakupljena penzija može da se podigne, u komadu ili u ratama. U Srbiji rade četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, a fondova ima ukupno sedam.

Prema podacima s kraja septembra, prinos je u poslednjih 12 meseci išao od 11,5 do čak 16,6 odsto u fondovima koji ulažu u dinare, dok je s druge strane prinos fondova koji ulažu u evre od 3,7 do 4,4 odsto.

Da prošla godina nije incident pokazuju i prosečni godišnji prinosi poslednjih pet godina koji se kreću od 11 do 13 odsto.

Snežana Ristanović, direktorka Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Rajfajzen future kaže za Danas da se značajan deo imovine srpskih dobrovoljnih penzijskih fondova ulaže u državne hartije od vrednosti.

„Trend smanjenja kamatnih stopa je uticao na realizaciju značajnih kapitalnih dobitaka, jer pad kamatne stope utiče na rast cena obveznica koje se već nalaze u imovini DPF-ova“, objašnjava Ristanovićeva.

Nenad Gujaničić, ekonomista Vajz brokera, ukazuje na ekonomski nelogično ponašanje građana koji povećavaju štednju u bankama iako kamate na depozite padaju. Prema njegovim rečima razlog za to je finansijska nepismenost građana, ali i nedostatak opcija, pošto su investicioni fondovi kod nas veoma nerazvijeni, kao uostalom i Beogradska berza.

Ne držati sva jaja u istoj korpi

Milan Marinković, direktor društva za upravljanje investicionim fondovima Fima invest, ističe da je važno da građani diversifikuju ulaganja i smanje rizik.

„Koliko god mala ušteđevina, najbolje je uložiti u različite instrumente, banku, investicioni fond, penzijski fond… To je najsigurniji način da neće izgubiti kapital“, kaže Marinković.

Rade Bjelobaba, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim investicionim fondom Rajfajzen invest, dodaje da postoji više vrsta investicionih fondova, od kojih novčani nose najniži rizik, dok bi sa druge strane akcijski fondovi uz viši rizik trebalo da ostvaruju više prinose.