Najveće banke iznele 500 miliona evra, reinvestirale 1,2 milijarde

Takođe je istom prilikom prokomentarisala da bi moglo biti posla za NBS s obzirom da neke banke povećavaju tarife ili uvode čak nove naknade pred stupanje na snagu novog zakona po kom će na sajtu NBS biti objavljen uporedni cenovnik najvažnijih usluga banaka kako bi klijenti mogli uporediti gde im se više isplati da idu. Inače, poslednjih godinu-dve zabeležen je trend povećanja raznih naknada istovremeno kada kamatne stope na kredite oštro padaju, kao i neto prihodi od kamata za banke.

Pre krize banke su zarađivale ogromne profite da bi nakon 2009. godine profitabilnost sektora naglo opala, pre svega zbog sve više nenaplativih kredita kao i propasti nekoliko domaćih i državnih banaka. Da bi pak videli koliko banke zaista zarađuju i koliko njihovi, pre svega strani, akcionari vide koristi od njihovog poslovanja u Srbiji pregledali smo finansijske izveštaje najvećih banaka s obzirom da je profit uglavnom koncentrisan kod nekoliko igrača.

Za početak, ceo bankarski sektor je u bruto iznosu u poslednjih deset godina (2008-2017) ostvario profit pre plaćanja poreza od 404 milijarde dinara. Ovde se ne računaju rezultati banaka koje su pravile gubitke. Kada se dobici svih banaka u ovom periodu prebiju sa gubicima, neto dobit bankarskog sektora, pre plaćanja poreza, poslednjih deset godina iznosila je 191 milijardu dinara.

Najveću dobit u dinarima banke su ostvarile baš prošle godine 68,7 milijardi dinara, dok je jedina godina kada je ceo sektor bio u minusu 2,1 milijardu dinara bila 2013. godina.

Smatra se da je u srpskom bankarskom sektoru mala koncentracija s obzirom da ovde posluje oko 30 banaka, ali ipak kada se pogleda raspodela ukupnog profita, prvih četiri-pet banaka redovno učestvuje sa oko tri četvrtine u ukupno ostvarenoj dobiti. Zato smo pogledali rezultate četiri najveće strane banke, Inteza, Rajfajzen, Unikredit i Sosijete ženeral, koje su u ovom periodu ostvarile neto dobit od čak 198,9 milijardi dinara. Prema godišnjim izveštajima ovih banaka one su u istom periodu platile 7,6 milijardi dinara poreza na dobit. Takođe, nakon što su platile porez, svojim akcionarima u Italiji, Austriji i Francuskoj isplatile su 59 milijardi dinara na ime dividendi, što iznosi nešto manje od 500 miliona evra. Nakon izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine banke nisu isplaćivale dividende sve do 2012. godine, a najviše su isplatile dividendi upravo u toku prošle godine, ali na ime dobiti iz prethodnih godina.

Najviše dividendi je isplatila austrijska Rajfajzen banka, prema podacima iz njihovih godišnjih izveštaja, blizu 29 milijardi dinara iz 50 milijardi dinara ostvarene neto dobiti od 2008. godine. Inteza je svojim vlasnicima, milanskoj banci Inteza Saopaolo, isplatila 18,1 milijardu dinara iz ukupno ostvarene dobiti od 84,4 milijarde dinara u poslednjoj deceniji. Zanimljivo je da je prvi put do sada Inteza isplatila dividende prošle godine.

U istom periodu Unikredit banka je zabeležila neto dobit od 46,7 milijardi dinara, a akcionarima isplatila 6,2 milijarde dinara. Na kraju Sosijete ženeral je u ovom periodu ostvarila dobit od 18 milijardi dinara, a vlasnicima transferisala na ime dividendi 5,75 milijardi dinara.

Inače, prema propisima Narodne banke Srbije minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala je 12 odsto, ali banka može isplaćivati dividende tek ako je adekvatnost kapitala veća od 14,5 odsto.

Ovo takođe znači da su oko 140 milijardi dinara ove banke iskoristile za povećanje kapitala banaka u Srbiji.