Najveći dužnici ustanove u zdravstvu

Najveće iznose privrednici potražuju od takozvanih indirektnih korisnika budžeta – 25,8 milijardi, a glavne stavke su ustanove koje se finansiraju preko Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu – čak 24 milijarde. Među tim računima najveća su dugovanja Kliničkog centra Srbije, 1,6 milijardi, zatim Zdravstvenog centra Užice sa obavezama teškim 1,3 milijarde, sledi Klinički centar Vojvodine sa 998 miliona, pa Institut za transfuziju koji ima dugove od 953 miliona i Apotekarska ustanova Pančevo sa 922 miliona.

Među velikim dužnicima su i KBC Kragujevac, Institut za onkologiju, novosadske apoteke, somborska bolnica, Institut za rehabilitaciju, zrenjaninska bolnica, KBC Niš, Dečja klinika u Tiršovoj…

Nešto realniji u planiranju troškova bili su direktni budžetski korisnici koji svojim poslovnim partnerima duguju ukupno 2,5 milijarde a najveće račune nije izmirilo Ministarstvo odbrane (805,8 miliona), Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (693,6 miliona), Kancelarija za upravljanje javnim prihodima (311 miliona) i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje u fioci drži račune teške 165 miliona dinara.

Dužnici sa najskromnijim iznosima su lokalne samouprave čiji je ukupan dug 49 miliona dinara.

Prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, rok plaćanja od 60 dana važi u slučajevima kada je jedna strana iz javnog sektora. Za nepoštovanje tog roka predviđena je prekršajna kazna od 100.00 do dva miliona dinara za pravno lice, ali nije poznato da li je iko tu kaznu platio. Inače, prema usvojenoj direktivi u zemljama EU rok plaćanja u komercijalnim transakcijama je 30 dana.