Tokom 2008. godine svetska ekonomska kriza najviše se odrazila na kretanje vrednosti akcija na svetskim berzama. Američki Volstrit zabeležio je najlošiju godinu od 1931. I indikator vrednosti akcija, indeks Dau Džons, pao je za 33,8 odsto. Vrednost akcija na berzi u Tokiju pala je za 42,12 odsto, dok su berze u državama članicama Evropske unije izgubile od 31 odsto, koliko je pala vrednost akcija na Londonskoj berzi, do 50 odsto (Amsterdam, Brisel i Milano). Indikator vrednosti akcija Frankfurtske berze (DAX) pao je za 31,33 odsto, a pariske (CAC) za 42,88 odsto.
U Parizu, ali i na drugim berzama, najlošije su prošle akcije banaka i autoindustrije. Tako su, recimo, akcije Renoa tokom 2008. izgubile na vrednosti 80,9 odsto, a Pežoa 76,6 odsto, dok su akcije svih francuskih proizvođača kamiona izgubile u proseku 31,53 odsto. Najlošije su prošle akcije banke Deksia koje su izgubile na vrednosti 81,41 odsto, dok su akcije Pariba banke uknjižile gubitak od 59,24 odsto. Akcije automobilske industrije u SAD, koja direktno i indirektno zapošljava više od 10 odsto radno sposobnih, još više su izgubile na vrednosti.
Ekonomska kriza pogodila je i berze u Kini, Indiji, Rusiji… koje su zabeležile pad u proseku od 54 odsto. Indeks moskovske berze (Micex) izgubio je 67,2 odsto, a šangajske 65,39 odsto. U proseku vrednost akcija na svim svetskim berzama prema indikatoru MSCI, pao je za 43 odsto. Rekorder je berza u Rejkaviku na Islandu koja je „uknjižila“ gubitak od čak 94,43 odsto.
Tokom prethodnog perioda rast i pad akcija na berzama je velikim delom izazvan špekulacijama velikih investicionih fondova i poslovanjem banaka bez odgovarajuće kontrole. Rukovodstva kompanija čije se akcije kotiraju na berzama izjavljuju da su akcije pale ispod svake realne vrednosti, dok profesionalni igrači na berzama upozoravaju da je vrednost akcija krajem 2007. bila iznad realne vrednosti te da mogu i dalje da padaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
