Najveći kineski projekti zasad ostali na papiru

Peti susret koji će se u tom sastavu održati 5. i 6. novembra u letonskoj prestonici Rigi, trebalo bi bar neke od projekata da ubrza.

Ova saradnja, započeta fondom od 10 milijardi evra koji je Kina bila spremna da uloži u projekte iz programa „Jedan pojas, jedan put“ ili kako ga u većini zemalja zovu „Novi put svile“, zapravo bi trebalo da kompanijama iz te zemlje, preko država CIE otvori evropska tržišta. Zato je fokus sva četiri dosadašnja susreta bio na infrastrukturnim projektima koji predstavljaju logistiku u tom poduhvatu, a Srbija je i zbog svog položaja trebalo da bude centralna tačka za koju je pripremljeno najviše novca iz kineskih fondova.

Srpska javnost najviše je nade polagala u najavljenu rekonstrukciju pruge od Beograda do Budimpešte, nakon koje bi na toj trasi vozovi mogli da razviju brzinu do 160 pa i 200 kilometara na sat. Kinezi su, kako je na beogradskom samitu saopšteno, očekivali da će posao biti okončan za dve godine. U novembru 2016, međutim, mašine još nisu na lokaciji, a za nekoliko dana u Rigi trebalo bi da bude potpisan tek komercijalni ugovor sa kineskim partnerima o finansiranju tih radova. Reč je o deonicama od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, dok se deonica od Stare Pazove do Novog Sada sad radi iz ruskog kredita, koji je, podsetimo, ugovoren još 2008.

Pre dve godine kineski zvaničnici bili su zainteresovani i za finansiranje i izvođenje radova na delovima drumskih koridora 10 i 11, za obilaznicu oko Beograda, na primer, za deo od Surčina do Obrenovca, za koju je već odobren i zajam od oko 250 miliona evra, ali će konkretan ugovor biti, očekuje se, sklopljen tek dve godine kasnije, odnosno ovih dana u Rigi.

Međutim, još nije na vidiku realizacija drugog „seta“ projekata, o izgradnji strateške luke na Dunavu, u koju su Kinezi spremni još od 2014. da ulože 300 miliona evra za izgradnju i opremanje kompletnog multimodalnog transportnog centra. Dodatna sredstva bila su namenjena za slobodnu industrijsku zonu na obližnjoj lokaciji uz Pupinov most, ali je taj projekat izgleda propao jer Evropska unija ne gleda blagonaklono na bescarinske zone, pa će i realizacija memoranduma koji je u Beogradu potpisan pre dve godine o tome i o izgradnji zajedničkih zona izgleda malo pričekati.

Pre dve godine na Samitu je potpisan i memorandum o uspostavljanju direktne avio-linije između Beograda i Pekinga, u planu je bio i let do Šangaja, ali se tek ovih dana pominje da bi to moglo da se realizuje uskoro, pošto je Kina odlučila da ukine vize za naše državljane.

Među petnaestak dokumenata potpisanih u Beogradu 2014. našao se i memorandum o izvozu smrznutog jagnjećeg mesa, za šta je, kako je tad saopšteno, zainteresovano nekoliko srpskih proizvođača. Tek ovih dana su tri domaće firme dobile sertifikate za taj posao, izjavio je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da očekuje proširenje izvoznog asortimana na mleko, delove svinjskog mesa i druge proizvode. Dok ti novi sertifikati stignu, u naredne dve godine, moguće je i da ćemo imati dovoljno proizvoda za kinesko tržište.

U dobre primere iz dosadašnjih dogovora Srbije i Kine spadaju finansijska saradnja sa Kineskom razvojnom bankom i poslovi sa EPS-om, pre svega finansiranje i izvođenje radova iz nekoliko faza u termoelektrani „Kostolac“. Uspešna je bila i izgradnja mosta Zemun – Borča, koji zvanično nosi ime Mihajla Pupina, ali je u narodu poznat kao „kineski most“.

Koliko je kineskoj strani stalo do razvoja ekonomskih odnosa sa Srbijom, svedoče česte posete delegacija te zemlje kao i letošnja poseta Beogradu predsednika Si Đinpinga, kada je takođe potpisano 20 raznih dokumenata, memoranduma, sporazuma i poneki ugovor. Ali, koliko su zadovoljni realizacijom dogovorenih poslova, svedoči prošlog meseca upućeno pismo kineskog premijera Li Kećanga Aleksandru Vučiću, kome je poručio da saradnja dve zemlje ima veliku perspektivu i naveo da će njihova vlada „ohrabrivati svoje kompanije da investiraju u Srbiji, posebno u projekte kao što su izgradnja deonica na Koridoru 11, Rudarsko-topioničarski basen Bor i Petrohemija“. U diplomatskoj prepisci stoji i da je „kineski premijer duboko dirnut entuzijazmom i odlučnošću premijera Srbije za produbljivanje odnosa Srbije i Kine“, ali i da je dao nalog njihovim institucijama „da se ubrzaju procedure u vezi sa aktuelnim infrastrukturnim projektima sa Srbijom“. Osim kuloarskih priča o tome kako je ta, krajnje ljubazna poruka primljena kod nas, nema odgovora na pitanje da li su i naše ustanove, projektanti i planeri dobili sličan nalog.

Možda je sporo, ali biće

Ne zna se koliko je Kinezima za utehu to što se u Srbiji dogovoreno ipak ispoštuje, samo sa „malim“ zakašnjenjem, o čemu svedoči sudbina ambiciozno najavljenog ruskog kredita, ali je poznato da je modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, na železničkom Koridoru 10 njima veoma važna. Naime, oni su početkom ove godine okončali proceduru kupovine grčke luke Pirej i sa 67 odsto udela postali većinski vlasnici. Većina kineskih roba sada se doprema preko te luke, ali je dalji transport železnicom, sa vozovima koji kroz Srbiju idu u proseku 36 kilometara na sat, odavno postao „usko grlo“.