Najveći napredak Mađarske, najmanji Bugarske

U aprilu je MMF u redovnom prolećnom izdanju ovog izveštaja ocenio da će rast srpske privrede dostići pet odsto, a u julu je to popravljeno na šest odsto.

Da li je ova razlika posledica bolje ekonomije nego što se očekivalo ili previše konzervativnog pristupa MMF-a početkom godine, tek Srbija nikako nije usamljena u popravljanju projekcija. Skoro sve evropske zemlje dobile su korekciju privrednog rasta na gore u odnosu na aprilske procene, a kod nekih je to izuzetno drastično.

U proseku za Evropu je povećana prognoza sa 4,5 na 5,4 odsto, a još više su popravljena očekivanja za rastuću Evropu, regiju u kojoj se nalazi i Srbija, sa 4,4 na šest odsto.

Ekstrem je Irska, kojoj je u aprilu prognoziran rast za 2021. od 4,2 odsto, a u oktobru neverovatnih 13 odsto.

U našem okruženju značajno bolju prognozu od aprilske dobila je i Hrvatska, 6,3 odsto nakon 4,7 odsto u proleće. Rumuniji je prognoza popravljena sa šest na sedam odsto, Mađarskoj sa 4,3 na čak 7,6 odsto. I Slovenija će po svoj prilici zabeležiti solidan privredni rast, umesto 3,7 odsto koliko je očekivano proletos, sada je procena 6,3 odsto.

Jedina zemlja u okruženju kojoj je minimalno popravljena prognoza rasta za ovu godinu je Bugarska, sa 4,4 na 4,5 odsto.

Gledajući prognoze MMF-a za ovu godinu nekoliko zemalja će imati veći ekonomski rast od Srbije, mada ukoliko se uzme rezultat iz prošle godine kada je BDP Srbije smanjen za samo jedan odsto, broj uspešnijih zemalja se značajno smanjuje. Ove godine će rast veći od nas imati Turska (devet odsto), Mađarska 7,6 odsto, Rumunija i Crna Gora po sedam odsto, Estonija sa 8,5 odsto i Irska sa čak 13 odsto i to nakon što je prošle pandemijske godine imala rast od čak 5,9 odsto.

Kada je reč o 2022. godini, procena rasta Srbije zadržana je na 4,5 odsto. S druge strane Hrvatskoj je recimo povećana prognoza sa pet na 5,8 odsto, a Mađarskoj smanjena sa 5,9 na 5,1 odsto.

Uporedo sa poboljšanjem procene ekonomske aktivnosti Srbije poboljšana je i procena stope nezaposlenosti. Prolećna prognoza iznosila je čak 13 odsto u ovoj godini i 12,7 odsto u sledećoj, ali su obe vraćene na 9,3 odsto, što je čak i bolje od 11,1 odsto koliko je iznosila nezaposlenost u drugom tromesečju.

Na kraju MMF je, doduše ne mnogo, povećao i procenu inflacije na tri odsto za ovu godinu i 2,7 odsto narednu. Inače za celu Evropu procenjuje se da će prosek rasta cena iznostiti 4,2 odsto, a za rastuću Evropu čak 8,4 odsto. Ovo je pre svega posledica nečega što pomalo već liči na hiperinflaciju u Turskoj, sa procenom za ovu godinu od 17 odsto.

U međuvremenu Fond je i u julu uradio procene globalnog privrednog rasta na šest odsto, a na toliko je povećana i prognoza rasta Srbije. I dok je do oktobra dalje povećana procena za Srbiju na 6,5 odsto, MMF nije toliko optimističan u pogledu svetske privrede za koju je smanjio prognozu rasta na 5,9 odsto i to pre svega zbog slabijeg od očekivanog oporavka Severne Amerike, pre svega SAD.

Razlog za ovako drastično poboljšanje projekcija rasta je uspešna vakcinacija u razvijenim zemljama. Međutim od jula stanje sa koronom se nije mnogo popravilo. Delta soj je sprečio potpuno otvaranje ekonomija, pa je prema oceni MMF-a “izgubljen momentum”.

MMF je u poslednjem izveštaju upozorio i na inflaciju, posebno u SAD, koja je prešla nivo od pet odsto.