Najveći proizvođač čipova na svetu gradiće fabriku u Evropi

Tajvanski gigant iz oblasti proizvodnje poluprovodnika i jedina kompanija u svetu koja pravi najnaprednije logičke čipove promera od samo šest do tri nanometra, „TSMC“ objavio je da će do kraja godine početi izgradnju svoje prve fabrike u Evropi, piše RTS.

Reč je o postrojenju u gradu Drezdenu u Nemačkoj, koje će koštati oko 10,8 milijardi dolara i proizvoditi savremene čipove za potrebe automobilske i drugih industrija.

Delegacija „TSMC“ na čelu sa generalnim direktorom posetiće Nemačku 20. avgusta ne bi li finalizirala dogovor o fabrici u kojoj će desetoprocentni vlasnički udeo imati i tri nemačke kompanije, i u kojoj bi masovna proizvodnja trebalo bi da otpočne krajem 2027.

Verni sebi i Vašingtonu?

I dok su američke kompanije poput „Intela“ i „Volfspida“ odložile sosptvene planove o izgradnji fabrika čipova u Nemačkoj zbog inflacije i nepovoljne poslovne atmosfere u najvećoj evropskoj ekonomiji, tajvanski div nastavlja da verno sprovodi svoj program ulaganja u inostranstvo, koji je doneo pod pritiskom vlada u Vašingtonu i Tajpeju (Istočnoazijski proizvođači čipova u raljama američke geopolitike).

Naime, „TSMC“ planira i već gradi po dve nove fabrike u SAD i Japanu i, kao što je obećao, sada polaže temelje i za postrojenje u Nemačkoj.

On je time prekinuo svoju višedecenijsku praksu da zbog jeftine radne snage, visokog nivoa obuke i stručnosti, te izuzetne radne etike zaposlenih kineskog porekla proizvodnju čipova vrši isključivo u kineskoj kulturnoj sferi (na samom Tajvanu i u manjoj meri matici Kini).

Sa tom poslovnom politikom i tradicijom je raskinuo jer je vlada u Vašingtonu, zbog zabrinutosti da bi usled ogromne koncentracije proizvodnje savremenih čipova na Tajvanu u slučaju vojne intervencije Pekinga na tom ostrvu moglo doći do prekida u snabdevanju i fatalne nestašice čipova koja bi paralisala mnoge grane industrije na Zapadu, formulisala plan kojim bi bio stvoren novi decentralizovani lanac snabdevanja čipovima koji bi SAD i njene najbliže vojnopolitičke saveznike zaštitio od takvog iskušenja.

SAD su, dakle, od vlade u Tajpeju i samog „TSMC-a“ snažo zahtevale da doprinesu učvršćivanju ekonomske bezbednosti Zapada i njegovih saveznika tako što će, uz odgovarajuće subvencije zemalja domaćina, uložiti novac i znanje u izgradnju novih fabrika u SAD, Japanu i Nemačkoj.

Paradoksalno, međutim, fabrike „TSMC“ u inostranstvu umanjuju strateški značaj samog Tajvana za SAD, ali i čitavi svet.

Odnosno, Vašington i njegovi saveznici, mada i dalje zainteresovani za odbranu Tajvana od eventualne vojne intervencije matice u geopolitičkom smislu, više nemaju snažni ekonomski podsticaj da se neposredno zauzmu za njegovu zaštitu, jer su znanje, tehnologije i kadrovi koje je „TSMC“ decenijama ljubomorno čuvao na Tajvanu sada već raspršeni širom vojnopolitičkog bloka koje predvode SAD.