Najviše jedemo hleb i povrće

U proseku je svaki građanin u 2016. pojeo 122,8 kilograma svežeg povrća, 106,3 kilograma hleba i peciva, 99,8 kilograma voća, 73 kilogram mleka i mlečnih proizvoda i 60,5 kilograma mesa i mesnih prerađevina.

Prema analizi koju je uradio agrarni analitičar Vojislav Stanković, a koju je nedavno objavio Voice, potrošnja većine prehrambenih proizvoda u Srbiji tokom 2016. je u padu ukoliko se poredi sa prosekom od 2008. do 2014. Analiza koju je Stanković uradio pokazuje da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu i piće troši tek 59 evra, odnosno manje od dva evra dnevno, te da uprkos tome što na hranu trošimo najveći deo svog budžeta (gotovo 35 odsto) gledajući po kvalitetu daleko smo ispod proseka zemalja Evropske unije, koji troše 19,4 odsto kućnog budžeta na hranu. I dok Rumuni izdvajaju polovinu svog budžeta na hranu, najbolji prosek imaju Luksemburžani koji na to daju svega 11 odsto.

Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže za Danas da se položaj potrošača u Srbiji uopšte nije popravio poslednjih godina iako to nekada po podacima deluje.

– Prema anketama i istraživanjima koje smo radili postoje delovi Srbije, na primer jug zemlje, gde se mesečno izdvaja i do 50 i 60 odsto budžeta na hranu. U proseku izdvajanja od 30 do 40 odsto su velika jer u Evropi je to mnogo manje. To samo potvrđuje koliko smo siromašni – kaže Vera Vida.

To što se kod nas najviše jede povrće i hleb je takođe dobar pokazatelj koliko loše stojimo.

– Povrće je najjeftinije i za to se uvek nađe novca, krompir košta 50 dinara, zatim i hleb. Kakav nam je standard govori i to što je država uredbom morala da reguliše cenu hleba „sava“ – ističe naša sagovornica.

U Evropi se prosečno prošle godine jelo 20 kilograma mesa više, u EU 65,5 kilograma, u Srbiji 44 kilograma po stanovniku, od toga najviše živinskog 17,3, i svinjskog 14,8 kilograma. U Evropi se pojelo duplo više svinjskog mesa i gotovo tri puta više junećeg i telećeg u odnosu na prosek kod nas. Velika razlika u proseku je između nas i EU i u konzumiranju mleka, dok je u Srbiji prosek 44 litra u Evropi je duplo veći – 90 litara.

Srbi su prošle godine trošili u proseku 116 kilograma šećera i 12 litara ulja po stanovniku, što je donekle u granicama onog što se trošilo u EU. Evropljani su prosečno trošili 16 litara ulja u 2016. s tim da je taj prosek u Austriji na nivou našeg od 12 litara, dok je u Grčkoj čak 48 litara po stanovniku. Najviše šećera trošili su Italijani (42 kilograma), a najmanje Mađari (28 kilograma).
Francuzi su najveći potrošači karfiola, mesa, ali i pomorandži kojih su u 2016. pojeli 128 kilograma po stanovniku, dok Grci ubedljivo najviše troše pšenice (190 kilograma) i krompira (94 kilograma).

Za hranu mesečno 60 evra

U Srbiji se za hranu mesečno izdvaja 7.246 dinara, što se svodi na to da dnevno svaki građanin ima 240 dinara za hranu, ističe Vojislav Stanković. Prosečna potrošačka korpa u Srbiji početkom ove godine iznosila je nešto malo više od 60.000 dinara.