Najviše od Boga, manje od države, a ništa od EU

Privatizacija nije, kao što su neki optimisti verovali, donela značajne benefite poljoprivrednoj proizvodnji. S druge strane, voćari i proizvođači organske hrane beležili su uspeh, kao uostalom i svi oni koji su se pridržavali saveta stručnjaka. Ako govorimo o vremenskim prilikama one su, s jedne strane išle na ruku poljoprivrednicima, ali nisu izostale ni štetne posledice delovanja klimatskih promena. Kraj godine začinili su porezi na poljoprivredno zemljište i odvodnjavanje za dve kalendarske godine, kao svojevrsni udar na budžet paora. Čega je u 2016. bilo dovoljno, a šta je falilo da bi rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji bili bolji, za Biznis komentarišu stručnjaci koji se sa problemima agrara, gotovo svakodnevno, susreću. Najprecizniju „dijagnozu“, čini se, postavio je profesor Miladin Ševarlić, član Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, koji kaže da je najviše bilo od Boga, manje od države, a ništa od Evropske unije. On je poručio poljoprivrednicima da hrabrije ulaze u organsku proizvodnju, jer je to dobro kako za samo domaćinstvo, tako i za prodaju na tržištu.

– Mislim da bi u ovom trenutku bilo gotovo neminovno formiranje zadruga, zasnovanih na ekonomskim principima, jer bi to olakšalo nabavku mehanizacije, kao i repromaterijala po znatno nižim cenama. Ovaj sistem udruživanja omogućava preradu i doradu proizvoda pod istim uslovima za sve članove zadruga. Osim toga, decu bi od malih nogu trebalo vaspitavati da je dobro da imaju svoj deo bašte, svoj deo voćnjaka, ili neko grlo stoke. Penzionerima savetujem da se vrate na svoja ognjišta i da iskustvom stečenim u gradu pomognu razvoj sela – kaže za Danas Ševarlić.

Zorica Rajačić, savetodavac u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi, slaže se s konstatacijom da svaka godina nosi neke specifičnosti. Takav je slučaj i sa 2016. koja je na području Vojvodine bila rekordna, bar kad je reč o najzastupljenijim ratarskim usevima.

– Najveća zasluga za rekordne prinose, tamo gde su zabeleženi, svakako pripada poljoprivrednim proizvođačima, koji primenili odgovarajuću tehnologiju u proizvodnji, vodili računa o vremenu setve, količini đubriva, rečju, učinili sve što je neophodno za visoke prinose. A potreba za negom useva bila je veoma izražena u godini sa obilnim padavinama. Podsetiću da je samo u vreme vegetacije palo više od 40 odsto padavina u odnosu na višegodišnji prosek, što je zahtevalo dodatnu negu useva, borbu protiv korova, pojave bolesti i insekata. Oni proizvođači koji su pratili slušali naše savete i preporuke, mogli su da se pohvale rekordnim prinosima. Na pojedinim parcelama pšenica je donela rod od oko 10 tona po hektaru, prinosi kukuruza kretali su se oko 15 tona po hektaru, suncokreta i soje oko pet tona, dok su se prinosi šećerne repe kretali čak i do 100 tona po hektaru – ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, stručnjaci su ukazivali na moguće greške, davali savete u vezi sa obradom zemljišta i količinom đubriva, koje treba uneti pod osnovnu obradu sa napomenom da su visoki prinosi „izneli“ iz zemlje i mnogo hraniva. Rajačićeva ukazuje i na to da mnogi proizvođači, nezadovoljni cenama poljoprivrednih proizvoda, ne unose dovoljno đubriva.

Goran Bekavac, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ističe da stručne službe tog instituta, već 15 godina, savetuju proizvođače kako da tretiraju useve kako bi se izvukao proizvodni maksimum ali da se, uprkos tome, greške i dalje prave.

– Kod nas proizvodni potencijal i dalje premašuje proizvodnju a dobar primer je ova godina, koja je bila povoljna za kukuruz. I temperature i padavine bile su kako biologija zahteva, međutim nije izvučen maksimum. Neophodno je, već u jesen, uraditi analizu zemljišta, nažalost, kod se ide sa redukovanom obradom što se negativno odražava na prinose. Ove godine se desilo da nije bilo dovoljno azota za biljke i zato su prinosi „šareni“, kretali su se od šest tona po hektaru, preko deset tona, na oglednim poljima, do oni rekordnih koji su ostvarivali individualni proizvođači. Pošto je u ratarskoj proizvodnji 50 odsto genetika, a 50 odsto tehnologija, jasno je da ima prostora da se proizvodnja unapredi – smatra Bekavac.

Prema njegovim, rečima svedoci smo promene klime koja ubrzano menja klimatske uslove postavljajući nove izazove pred proizvođače. Uticaj čoveka na klimu je nesumnjiv, a pošto je ratarstvo glavna grana poljoprivrede u Srbiji, praćenje klimatskim promena, vlažnosti i stepena vazduha, biće sve važnije u budućnosti.

U se i u svoje kljuse!

– Ništa od, na sva zvona najavljivanog, programa Ipard. Zato savetujem proizvođače: U se i u svoje kljuse! Udružujte kako biste bili konkurentni i ne biste bili marginalizovani od stranih investitora. Čuvajte svoje zemljište i izvore vodosnabdevanja. Čuvajte autohtona semena i autohtone sorte voća, kao i autohtone vrste životinja. Organizujte više izvora prihoda iz proizvodnje, naročito zato što su zbog tržišnog rizika, dobro došle i druge delatnosti kao što je pčelarstvo, dopunska prerada poljoprivredno prehrambenih proizvoda i, ukoliko je to moguće, seoski turizam – poručio je poljoprivrednicima profesor Miladin Ševarlić, član Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.