Najviše poskupeli stanovi u Mađarskoj i Češkoj

U Srbiji je zabeleženo skromno povećanje cena stanova (najveći skok registrovan je u Beogradu – rast od oko 25 odsto), ali je to znatno ispod rekordnog nivoa iz 2008. godine. Veći skok cena registrovan je u Mađarskoj i Češkoj Republici, a manji u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji, Poljskoj i Slovačkoj. Tako su, recimo, u Češkoj Republici, u prvom kvartalu 2017, cene stanova porasle za 17 odsto, dok su u Budimpešti, preciznije u pojedinim delovima grada, u proteklih nekoliko godina, cene skočile za 60 do 80 odsto. Nasuprot tome, u deset najvećih gradova u Poljskoj cene stanova su u drugom kvartalu 2017. skočile tek pet odsto, dok prosečna cena kvadrata nije značajnije porasla sa oko 1.100 evra, koliko je kvadrat stambenog prostora vredeo na kraju krize, što je daleko ispod dvocifrene dinamike rasta iz perioda pre krize. Ovo su rezultati istraživanja analitičara Erste grupe, koji ukazuju na još jedan fenomen, a to je da uglavnom glavni gradovi beleže znatno brži rast cena nekretnina nego seoska područja. Zanimljivo je, takođe, da je ponuda na tržištu nekretnina usredsređena na izgradnju objekata srednje i više klase, kao i na eksternu potražnju i kupovine nekretnina u cilju investiranja.

Sudeći prema podacima Hrvatske narodne banke i oporavak cena nekretnina na tom tržištu veoma je skroman (0,9 odsto u 2016. godini), dok su cene oko 20 odsto ispod nivoa iz perioda pre krize – čak je zabeležen blagi pad u prvom kvartalu 2017. U ponudi dominiraju objekti srednje i više klase, koji se prodaju po višim cenama. Nasuprot tome, tržište nekretnina u Sloveniji brže se oporavlja i taj trend rasta naročito je došao do izražaja u drugoj polovini 2016. što se, prema oceni analitičara, može pripisati dobrim ekonomskim rezultatima i poboljšanju situacije na tržištu rada. Oporavak stambenih kredita takođe je dao svoj doprinos. Sve ukazuje na to da će posle rasta cena nekretnina za 3,3 odsto u 2016. godini, verovatno uslediti novo ubrzavanje. Kad je reč o Rumuniji, analitičari Erste grupe tvrde, pozivajući se na podatke Zavoda za statistiku, da su cene stanova porasle za 5,1 odsto, zahvaljujući, pre svega, već izgrađenim stambenim objektima koji su skuplji za 6,8 odsto, dok je cena novih stambenih jedinica opala za 3,1 odsto. Najveću stopu rasta beleže stanovi u Bukureštu (skok cene od 8,7 odsto), dok su kuće u gradskim područjima najmanje poskupele – samo za 0,7 odsto. Ovakav trend neočekivano niskih cena novoizgrađenih stanova mogao bi da budu privremenog karaktera.

Nominalne cene stambenih jedinica u Mađarskoj premašile su nivoe iz perioda pre krize, ali su, realno posmatrano, ostale ispod te lestvice (prema indeksu cena nekretnina MNB). Treba napomenuti da je povećanje cena bilo prilično neujednačeno, pa bi se moglo zaključiti da su cene nepokretnosti u Budimpešti precenjene, dok se nekretnine u seoskim područjima prodaju ispod cene. U Češkoj Republici se rast cena stanova značajno ubrzao krajem 2016. i početkom 2017. godine. Naime, cene stanova, realizovane u prvom kvartalu 2017, porasle su za 17 odsto, dok je u istom periodu nominalni rast BDP-a iznosio 3,6 odsto. „Prema našim procenama, osim rizika deprecijacije valute zbog prekomerne kupovine češke krune, situacija na tržištu nekretnina bila je drugi razlog za povećanje referentne kamatne stope“, poručuju analitičari.

U Slovačkoj su cene stanova počele da se oporavljaju tek prošle godine. „Podaci govore da su posle krize 2009. godine cene nekretnina pale za 20 odsto da bi, nakon višegodišnje stagnacije, prethodne, i u prvom kvartalu ove godine, u proseku porasle za 12 odsto, mada se još uvek nalaze desetak odsto ispod rekordnog nivoa dostignutog u periodu pre krize. Ali, imajući u vidu da se raspoloživi prihod značajno povećao od 2009. godine, rast cena nekretnina ne bismo smatrali prekomernim“, zaključuju analitičari Erste grupe.

Nema znakova „pregrevanja“ tržišta

– Posmatrano u širem kontekstu, poboljšanje ekonomskih parametara, kao i uslova na tržištu rada može da deluje kao vetar u leđa aktuelnom, skromnom rastu cena na tržištu nekretnina u regionu CIE, ali je, ipak, malo verovatno da će na kratak rok to dovesti do alarmantne situacije. Poboljšanje uslova na tržištu rada stimulativno deluje na uzlaznu putanju cena, ali prilično stagnantni kreditni ciklus i demografija imaju suprotan efekat. Stoga je naš zaključak da se cene nekretnina nalaze u sigurnoj zoni, odnosno ne vidimo bilo kakve ozbiljnije znakove „pregrevanja“ tržišta – procenjuju analitičari Erste grupe.