Najviše se trošilo za infrastrukturu

Većina opština je potrošila ili još troši novac dobijen iz Fonda, a najveći deo iskorišćen je za infrastrukturne projekte. S druge strane, lokalne samouprave, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinsko-industrijske komore Srbije, duguju građevincima gotovo pola milijarde evra. „Prema podacima koje imamo iz 2012. dug opština prema građevinskim firmama je nekih 500 miliona evra. Moguće je da se taj dug neznatno smanjio ili povećao“, napominje Rodić za Danas.

Na šta je konkretno potrošen novac, odnosno po kom osnovu su pojedine lokalne samouprave dobile sredstva, na spisku Fonda za razvoj ne može da se protumači jer se kao vrsta kredita navodi šifra „278“, za koju Fond ne daje objašnjenje. Na spisku Fonda je 51 lokalna samouprava, uglavnom, one koje se nalaze južno od Save i Dunava (izuzimajući Pančevo), od toga je svega njih devet dobilo više od 100 miliona dinara. Prednjači Beograd, za čije je opštine izdvojeno više od trećine ukupnih sredstava koje je Fond namenio lokalnim samoupravama, a gotovo pet milijardi dinara otišlo je na račune prvih deset opština i gradova. Više od 40 njih moralo je da se zadovolji sa 1,7 milijardi dinara.

Na spisku Fonda za razvoj, osim Pančeva, nema nijedne opštine iz Vojvodine (njih je pomagao pokrajinski Fond za razvoj), a svi krediti odobreni su u periodu od novembra 2010. do januara 2012.

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin kojoj je odobreno nekih 85 miliona dinara kredita kaže za naš list da je najveći deo ovih sredstava otišao na projekte građevinske industrije. „Novac je iskorišćen na dogradnju sportskog centra, koji je završen posle više od 30 godina, kao i na gradnju kulturnog centra“, ističe Paunović.

On kaže da je ostalo da se potroši još nekih sedam odsto od ukupne vrednosti, kao i da se plati poslednja rata izvođačima radova na kulturnom centru. Pojedinačni krediti odobravani ovoj opštini, prema podacima Fonda, kretali su se u rasponu od 100.000 dinara do 9,5 miliona dinara.

Paunović napominje da ne zna za slučajeve da su neke firme preko opština uzimale kredite od Fonda za razvoj i podseća da je takvo nešto suprotno Zakonu, te da nijedna opština ne bi smele da to dozvoli sebi.

Gradonačelnik Vranja Zoran Antić kaže za Danas da ove godine nisu dobili nijedan kredit, ali da im je u decembru prošle godine odobreno tri kredita.

„Radi se o kreditima vrednosti 308 miliona dinara i to je iskorišćeno za otvaranje 16 novih radnih mesta“, napominje Antić. On kaže da je iz sredstava Fonda deo novca otišao i na izgradnju kamene zgrade Vojske Srbije. Vranje je u periodu od 2010. do jeseni 2012. odobreno, prema podacima Fonda, nešto više od 70 miliona dinara i to u dva navrata tokom jula 2011.