Najviše štede Nemci a najmanje Srbi i Rumuni

Većina ispitanika kaže da štedi kako bi stvorili kakvu-takvu novčanu rezervu, a ima i onih čiji je osnovni motiv kupovina, ili renoviranje stambenog prostora. Poljaci i Slovaci su regionalni šampioni s obzirom na to da od mesečnih neto prihoda uštede 15, odnosno 12 odsto. Slede Austrijanci, Nemci i Česi sa ušteđenih devet odsto. Poređenja radi, Britanci, koji imaju uglavnom stabilne prihode, mogli su da uštede tek oko sedam odsto od mesečnih priliva u kućni budžet. Kad je reč o Austrijancima i Česima, oni nisu značajnije reagovali na činjenicu da su njihove vlade osetno smanjile subvencije stambenim štedionicama u okviru paketa mera štednje. Na to ukazuje podatak da je 67 odsto Austrijanaca i više od polovine čeških štediša ostalo verno stambenim štedionicama. Rezultati istraživanja pokazuju, takođe, da tri četvrtine štediša u CIE strahuje od devalvacije lokalne valute zbog čega bi u budućnosti štednja mogla manje da im se isplati, dok je gotovo tri četvrtine Poljaka, Austrijanaca i Nemaca zabrinuto zbog visoke inflacije i pada kupovne moći.

Samo 20 do 30 odsto građana CIE zadovoljno je iznosom koji su trenutno u stanju da uštede, što je znatno niži procenat u odnosu na Austrijance ili Nemce, gde više od 50 odsto štediša izražava to zadovoljstvo. Najmanje su zadovoljni Ukrajinci, pa zatim Srbi i Mađari. Ta percepcija je u skladu sa finansijskom situacijom u kojoj se građani tih zemalja nalaze. Ilustracije radi, dok većina Austrijanaca i Nemaca ocenjuje svoju finansijsku situaciju kao dosta dobru, samo 16 odsto stanovnika CIE zadovoljno svojim finansijama (čak 40 odsto ispitanika kaže da je njihova situacija „osrednja“). Iskazano u nominalnim iznosima, Nemci su na prvom mestu sa 178 evra mesečne ušteđevine. U stopu ih prate Austrijanci, koji svakog meseca uštede u proseku oko 164 evra, dok Poljaci (90 evra), Slovaci (83 evra) i Česi (78 evra) znatno zaostaju u toj trci. Barometar, zapravo, otkriva prilično veliki jaz između štediša s obzirom na to da Mađari, Ukrajinci, Srbi, Hrvati, Crnogorci i Rumuni ostavljaju na stranu manje od 50 evra mesečno.

– Više od 50 odsto stanovnika CIE ističe da su veoma pažljivi kada je reč o zaduživanju. Većina bi se zadužila samo radi kupovine stana ili kuće i jedino u tom slučaju bi se odlučili za bankarski kredit ili bi novac pozajmili od porodice, odnosno prijatelja – objašnjava Škopek.

Zanimljivo je, međutim, da nedostatak novca nije uticao na to da se odreknu tradicije. Tako, recimo, gotovo trećina Poljaka kaže da bi uzela kredit za pokrivanje troškova svadbe. Više od pola ispitanika u svih 12 zemalja u kojima je anketa sprovedena smatra da su nedovoljno informisani o finansijskim temama, a gotovo dve trećine Čeha i Slovaka smatra da bi deca, već u osnovnoj školi, trebalo da uče kako da barataju novcem. Ogromna većina stanovnika u CIE želi da bude bolje informisana o ekonomiji i finansijama uopšte. Svaki drugi Rumun smatra da je veoma važno da se banke angažuju u edukaciji kako odraslih, tako i dece, dok čak 90 odsto svih ispitanika ističe da bi banke trebalo da ponude odraslima mogućnost da unaprede svoje znanje o finansijskim i ekonomskim temama.

Kriza i štednja

Srednjoročno posmatrano, više od 50 odsto Čeha, Slovaka, Mađara, Rumuna, Hrvata i Srba veruje da će kroz pet godina štedeti isto, ili više nego danas. Oko 25 odsto Britanaca nada se da će štedeti manje u trećem kvartalu 2012. godine, a njih 49 odsto uvereno je da neće promeniti iznos ušteđevine. Rezultati istraživanja pokazuju takođe da se čak osam od 10 Srba, Rumuna i Mađara, oseća lično pogođenim negativnom ekonomskom situacijom u svojoj zemlji, dok manje od 50 odsto Čeha i Austrijanaca oseća uticaj globalne finansijske krize.

Fleksibilna ponuda za štediše AIK banke

Klijentima koji oroče novac na rok do 11 meseci AIK banka nudi mogućnost da podignu ulog u celosti u bilo kom trenutku uz istovremenu isplatu glavnice i kamate, uz nominalnu godišnju kamatnu stopu od pet odsto. Pored „Garantovano slobodne štednje“, štediše očekuje i standardna ponuda oročene štednje u evrima sa posebno stimulativnim kamatama za oročenje na 15 i 25 meseci. Nominalna godišnja kamatna stopa za sredstva oročena na 25 meseci iznosi 5,7 odsto, dok kod perioda oročenja na 15 meseci kamata iznosi 5,5 odsto AIK banka je uvažila preporuke Narodne banke Srbije i korigovala kamatne stope kako bi izašla u susret klijentima i na sebe preuzela trošak poreza po odbitku na prihod od kamate koji od 1. oktobra iznosi 15, umesto dosadašnjih 10 odsto. „AIK banka je u prethodnom periodu vodila aktivnu politiku stabilizacije depozitnog potencijala kroz disperziju rokova oročenja, a štedišama, koji nam godinama ukazuju poverenje tokom cele godine nudimo atraktivne uslove“, izjavio je Dejan Tešić, član Izvršnog odbora AIK banke i dodao da štednja stanovništa u toj banci premašuje 600 miliona evra.

B. D.