Foto: FoNet/Božana PavlicaZa poslove vredne tri milijarde evra, koje je država ugovorila tokom 2019. godine i koje će plaćati građani, u proseku se takmičilo samo 1,42 ponuđača, upozorio je u analizi za Južne vesti direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović.
Predmet istraživanja Centra bilo je 100 finansijski najvećih poslova u 2019. godini, u kojima je država, odnosno javni sektor, jedna od ugovornih strana.
Prema analizi Centra, prosečna vrednost poslova koje je država ugovarala je 28.566.877 evra.
Finansijski najvredniji ugovor sklopljen u 2019. godini težak je 886.386.807 evra, a poslednji na listi, stoti – svega 3.729.228 evra.
„Za poslove ovakvog finansijskog obima takmičila su se, u proseku, 1,42 ponuđača. Koliko je to manje i od inače jadnog proseka potvrđuje činjenica da je, primera radi, prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki u prošloj godini, prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, iznosio 2,5. Dakle, i mizernih 2,5 nedostižan je ideal za najveće poslove koji se sklapaju u Srbiji“, ocenio je Dobrašinović.
Analiza Centra takođe je pokazala da se u 71 od 100 postupaka pojavljuje samo jedan ponuđač, u 20 od 100 se pojavljuju dva, a samo u preostalih devet bilo ih je tri i više.
„Kao da stvar nije dovoljno loša, 32 ugovarača sa poslovne strane pojavljuju se dva ili više puta, a sklopili su ukupno 79 od 100 najvećih poslova sa javnim sektorom“, navodi Dobrašinović.
On posebno skreće pažnju da u 12 najvrednijih poslova, u kojima dominiraju oni sklopljeni putem bilateralnih investicionih sporazuma, nema apsolutno nikakve konkurencije.
„Ovakvi poslovi, voljom vlasti, sklapaju se sve češće. Izostaje ne valjano, već bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih nas još nije obavestio kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta i povoljnijih cena“, ocenio je Dobrašinović.
On je ukazao da je nedavno stupio na snagu novi Zakon o javnim nabavkama koji će, zahvlajujući kreativnim rešenjima naručilaca, javne nabavke pretvoriti u izuzetak, a direktne pogodbe u pravilo, i ocenio da je to verovatnoje jedini zakon, osim Krivičnog, koji ima naglašenu ambiciju da iskoreni ono što je predmet njegovog regulisanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
