Nakon remonta velike uštede

Ona je tom prilikom izjavila da će radovi biti završeni do 21. novembra i da će tada vozovi saobraćati brzinom do 80 kilometara na čas, umesto dosadašnjih 10-20.

Remont pruge započeo je 21. maja u železničkoj stanici Požarevac, a trebalo bi da se završi za 180 dana. Zbog lošeg stanja pruge u poslednje dve decenije, putnički saobraćaj je na ovom delu odavno obustavljen, a teretni je uglavnom išao zaobilazno preko Niša, što znači da su kompozicije iz Prahova, Negotina, Zaječara, Bora i drugih mesta putovale i do 200 kilometara duže na pravcu prema Beogradu i severu Republike.

– Ova pruga značajna je za sve u ovom delu Srbije, jer će pomoći u privlačenju investitora, kojima je železnica bitna zbog povoljnih troškova prevoza, rekao je tim povodom gradonačelnik Požarevca Bane Spasović. Remont pruge veoma je važan, jer su za nju vezani značajni privredni sistemi, kao što su: Luka Prahovo, RTB Bor, rudnici Majdanpek, Kaona i Kostolac, Stig i železara Smederevo.

Pruga Požarevac – Majdanpek je jednokolosečna, izgrađena davne 1938. godine i danas je u izuzetno lošem stanju. Na njoj su pre 27 godina remontovane samo pojedine deonice u ukupnoj dužini od oko 40 kilometara. Zbog lošeg stanja, na 50 kilometara pruge brzina vozova je samo od 10 do 20 km na sat, a na preostalih 40, svega 50 kilometara na sat. Kad se bude završila obnova, vreme putovanja vozova sa četiri sata biće skraćeno na 75 minuta, a dozvoljeno opterećenje pruge biće povećano sa sadašnjih 16 na 22,5 tona po osovini.

– Radove izvodi „Infrastruktura železnice Srbije“ u dužini od 90 kilometara, u okviru redovnog održavanja pruga i uz sopstvene kadrove i mehanizaciju, rekao je Miroljub Jevtić, direktor „Infrastrukture železnice Srbije“. Prisutni su bili, pored gradonačelnika Požarevca Bane Spasović, predsednik opštine Majdanpek Dejan Vagner, načelnik Braničevskog okruga Aleksandar Đokić i načelnik Borskog okruga, Miroslav Knežević.

Na otvaranju radova pre dve nedelje, a ni prekjuče nije bilo reči o tome da je prošle godine bilo saopšteno da je ovaj železnički pravac nerentabilan i da bi lokalne samouprave, ako žele obnovu putničkog saobraćaja trebalo da participiraju Železnici kako bi se to ostvarilo. Da li će nakon završetka remonta taj predlog, ovog puta moguć preko „Srbija voza“, biti i dalje u opticaju nije poznato (u međuvremenu je Železnica Srbije podeljena na pomenuto preduzeće, Infrastrukturu i Kargo saobraćaj). Međutim, stručnjaci su i ranije govorili da je apsurdno proglašavati nešto za nerentabilno ukoliko uopšte nije u funkciji, a sada će, veruje se, biti mnogo realnije da putničke kompozicije redovno saobraćaju na čitavom potezu ovog dela republike.

To za teretni saobraćaj uopšte nije upitno, jer rudnici u Boru i Majdanpeku kao i najavljena ulaganja stranih ulagača duž i pored čitave trase ne samo da iziskuju ovakav remont, nego i onaj temeljniji sa elektrifikacijom celog pravca, što bi značajno ubrzalo i pojeftinilo transport i doprinelo očuvanju životne sredine.

Hoće li krenuti ruske kompozicije?

Završetkom ovog remonta, stvoriće se i uslovi za vraćanje u saobraćaj putničkih vozova, najverovatnije modernih ruskih kompozicija koji dostižu brzinu do 120 km na čas, koji su već u saobraćaju na potezu od Niša do Zaječara i Prahova. Nekada je ovom trasom, od Zaječara preko Bora, Majdanpeka i Požarevaca do Beograda saobraćao za ono vreme veoma moderni elektromotorni voz i dugo je bio konkurentniji od autobuskog prevoza, kako zbog cena i udobnosti tako i zbog vremena putovanja koje je bilo kraće, dok nije kompletiran auto-put i regionalni put do Paraćina, a kasnije je bilo slično ili malo duže.