Nakon smanjenja broja zaposlenih sledi prodaja infrastrukture?

Svi oni napuštaju Železnice Srbije, koje su početkom jula 2015. godine postale holding podeljen na četiri preduzeća, uz otpremnine u iznosu od 240 evra po godini radnog staža. Najviše prekobrojnih ima u „Infrastrukturi železnica Srbije“ , njih 1.630, „Srbija kargo“ napušta oko 550, a „Srbija voz“ oko 250 zaposlenih, dok je u „Holdingu“ prekobrojno desetak radnika. Prevremeni odlazak 2.810 zaposlenih u prošloj i još 2.500 u ovoj godini nailazi na veliko nezadovoljstvo radnika Železnica Srbije koji smatraju da se to preduzeće sistematski uništava kako bi njegovi najprofitabilniji delovi bili privatizovani za male pare.

– Nadležni u državi istrajno urušavaju Železnice Srbije, u prvom redu „Infrastrukturu“, na taj način što smanjuju broj radnika u izvršnim službama umesto u administraciji gde su nagomilani razni menadžeri, rukovodioci, koordinatori i tako dalje. Umesto da se u tom segmentu prepoznaju viškovi, sa posla se teraju radnici koji su neophodni za funkcionisanje železničkog saobraćaja. Cilj je da se železnička infrastruktura uništi do te mere kako preduzeće za nekoliko godina ne bude bilo u stanju da obavlja svoju osnovnu delatnost, a to je održavanje pruge i upravljanje železničkim saobraćajem. Očigledna je težnja da taj segment preuzme strani kapital ili neka domaća privatna firma, koji bi svoje usluge papreno naplaćivao Železnicama Srbije – navodi se u pismu grupe zaposlenih u tom preduzeću koje je dostavljeno redakciji Danasa.

Sa ovakvim razmišljanjem u potpunosti se slaže Saša Stanojević, predsednik Sindikata „Sloga“ Železnice Srbije. – Osnovni problem predstavlja nakaradno urađena sistematizacija radnih mesta u preduzeću. Sistematizacijom se smanjuje broj zaposlenih, a najpogubnije je to što se taj proces, gotovo isključivo, odvija u izvršnim službama koje su direktno vezane za obavljanje saobraćaja. U izvršnim službama ne postoje viškovi zaposlenih i prevremenog odlaska u penziju tu ne bi smelo da bude. Viškove treba tražiti u administraciji gde su se ljudi zapošljavali po partijskoj liniji a nikako među mašinovođama, otpravnicima vozova, kontrolorima ispravnosti kola i drugima od kojih zavisi nesmetano funkcionisanje železničkog saobraćaja – ističe naš sagovornik. On takođe smatra da je krajnji cilj loše urađene sistematizacije prodaja infrastrukture železnica stranom ili domaćem privatnom kapitalu te je upravo to razlog što je po nekim podacima čak oko 80 odsto onih koji odlaze sa Železnica Srbije upravo iz izvršnih službi.

– Činjenica da srpske železnice uglavnom uz otpremnine napuštaju zaposleni u izvršnim službama, odnosno ljudi direktno uključeni u funkcionisanje saobraćaja može dovesti i do ugrožavanja njegovog bezbednog odvijanja. Mi smo kao sindikat u više navrata upozoravali na to, pisali pismo nadležnima, ali nikakvog efekta nije bilo – ističe Stanojević.

Podsećanja radi, prema podacima koje je u julu Danas dobio u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije do kraja 2016. godine 3.146 zaposlenih je napustilo železnička preduzeća, od tog broja uz otpremnine je otišlo 2.810 zaposlenih, a preostalih 336 je otišlo u redovnu penziju. Od 2.810 zaposlenih koji su uz otpremnine napustili železničke kompanije njih 2.524 se dobrovoljno javilo. Od ukupnog broja zaposlenih koji su napustili železnička preduzeća uz isplatu otpremnina u 2016. godini, 805 zaposlenih je obavljalo administrativne poslove, a 2.005 zaposlenih je obavljalo poslove koji su vezani za funkcionisanje saobraćaja. Gledano po kompanijama iz „Infrastrukture železnice Srbije“ iz administracije je otišlo u prevremenu penziju uz otpremnine 411 zaposlenih, a iz izvršnih službi 1.166 radnika. Iz preduzeća „Srbija kargo“ je iz administracije otišlo 199 zaposlenih, a iz izvršnih službi 489 radnika. Kada je reč o preduzeću „Srbija voz“, 112 je otišlo iz administracije, a 273 iz izvršnih službi. Železnice Srbije su pak napustila 83 zaposlena u administraciji i 77 iz izvršnih službi.

Takođe, naš list je u februaru pisao i o tome da Ruske železnice žele da kupe Sektor za održavanje pruga (ZOP), preduzeće koje posluje u sastavu „Infrastrukture železnica Srbije“ i u vezi sa tim, prema našim saznanjima, vođeni su razgovori sa nadležnima u zemlji. Sektor za održavanje pruga se bavi veoma važnim i odgovornim poslom, ima svoje sekcije po celoj Srbiji i zapošljava oko 1.000 radnika.

Ugrožena bezbednost saobraćaja

– Činjenica da Železnice Srbije uglavnom uz otpremnine napuštaju zaposleni u izvršnim službama, odnosno ljudi direktno uključeni u funkcionisanje saobraćaja može dovesti i do ugrožavanja njegovog bezbednog odvijanja. Mi smo kao sindikat u više navrata upozoravali na to, pisali pismo nadležnima, ali nikakvog efekta nije bilo – ističe Saša Stanojević, predsednik Sindikata „Sloga“ Železnice Srbije.