Nakon subvencija, na poslu ostane tek svaki 20. radnik

Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti, sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Kako bi blagovremeno počeli realizaciju aktivnih mera zapošljavanja u 2017. godini, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako se ističe, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

– Mi smo generalno nezadovoljni sistemom subvencija koje država daje poslodavcima jer one ne prestavljaju nikakve garancije da će biti postignuti adekvatni rezultati. Po nama, to predstavlja najobičnije arčenje novca poreskih obveznika. U prilog tome ide podatak do koga smo došli da samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate i uliva finansijske injekcije u ta privatna preduzeća – kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, jedini cilj subvencija je da omoguće kratkoročnu propagandu vlastodršcima da tvrde da je smanjena stopa nezaposlenosti.

– Jedno kraće vreme političari mogu da se hvale da su povećali broj zaposlenih, ali gledano na duge staze subvencijama se ništa ne postiže i od njih korist imaju samo poslodavci jer radna mesta posle njihovog prestanka uglavnom ne opstaju. Tipičan primer za to su subvencije koje dobijaju strani poslodavci u Srbiji koje im povećavaju profit, a država i privremeno zaposleni faktički od toga nemaju nikakvu korist. Umesto toga, Srbija bi taj novac trebalo da ulaže u privredu, naročito u mala i srednja preduzeća. Ako bi se to ostvarilo, ta preduzeća bi dobro poslovala i imala bi potrebu za novom radnom snagom, što bi se i realno odrazilo na smanjenje nezaposlenosti u Srbiji – ističe Ranka Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik sindikata, kaže za Danas da subvencije ne samo da ne doprinose smanjenju nezaposlenosti već imaju zadatak da stvaraju neizvesnost među zaposlenima.

– To je osnovni cilj tih mera, pored toga što predstavlja bacanje državnog novca u bunar. Takav način zapošljavanja sugeriše zaposlenima da im niko ne garantuje stalni posao, da treba da budu srećni što uopšte rade pa makar na određeno i da prihvate surovu činjenicu da se njihova radnička prava stalno smanjuju i krše. Na taj način dolazimo u situaciju koja odgovara poslodavcima, a to je da radnici ne smeju da se pobune protiv nehumanih uslova rada i malih nadnica jer zbog generalne nesigurnosti kada je reč o zaposlenju bivaju zadovoljni samom činjenicom što uopšte rade – zaključuje Pavlović.