NALED: Bez međusobnog poverenja države i privrede

Neadekvatna regulativa i međusobno nepoverenje ključne su prepreke za razvoj dijaloga javnog i privatnog sektora u Srbiji, ocena je istraživanja NALED-a.

Privreda nije uverena da država može da zaštiti javni interes i stvori bolje uslove za život dok država nije ubeđena da kompanije mogu da deluju za opšte dobro zajednice u kojoj posluju. Najveće nepoverenje vlada prema organizacijama civilnog društva i država se nameće kao zaštitnik građana iako te organizacije čine upravo građani koji udruživanjem žele da ostvare svoja prava.

NALED je, kao asocijacija koja okuplja sva tri sektora društva, pokazao kroz reformu građevinskih dozvola, strateški pristup suzbijanju sive ekonomije i razvoj e-uprave da se dijalogom svih zainteresovanih strana može doći do najboljih i održivih rešenja. U želji da i drugim organizacijama prenese “recept za uspeh”, pokrenut je Projekat javno-privatnog dijaloga, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike Vlade Republike Srbije (RSJP).

– Cilj nam je da pomognemo manjim poslovnim udruženjima i organizacijama civilnog društva da steknu nova znanja i veštine za planiranje i zagovaranje reformi i da zajedno s predstavnicima Vlade rade na unapređenju poslovnog okruženja. Omogućićemo im da nakratko zamene uloge kako bi bolje razumeli drugu stranu i da nauče kako da rešenja za koja se zalažu predstave široj javnosti – izjavila je direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović na info-danu na kojem su udruženja i organizacije iz cele Srbije pozvane da se prijave za učešće u projektu.

NALED i RSJP će tokom tri godine odabrati šest poslovnih asocijacija i organizacija civilnog društva (po dve godišnje) sa najboljim reformskim idejama, identifikovati ko su njihovi sagovornici u javnoj upravi i među drugim zainteresovanim stranama i sve ih okupiti u tematske grupe. Ove grupe proći će kroz intenzivni trening program i zajedno raditi na realizaciji konkretne reforme.

Projektom je predviđena i izrada vodiča i metodologije za primenu javno-privatnog dijaloga u budućnosti, a namera je da mehanizmi javno-privatnog dijaloga budu ugrađeni u propise koji regulišu proces pripreme i usvajanja  zakona i podzakonskih akata.

Dijalog javnog, privatnog i civilnog sektora značajno je zastupljeniji u razvijenijim zemljama, a da je Srbiji preko potreban može se videti i iz prakse usvajanja zakona. Prema podacima NALED-ovog Regulatornog indeksa, od 59 zakona važnih za privredu koji su prošli skupštinsku proceduru tokom 2016. čak 43 je doneto po hitnom postupku (72%) čime je bitno narušena javnost u kreiranju propisa i umanjena predvidivost za privredu. Godinama unazad najveći broj zakona bude usvojen u decembru (u proseku više od 30) sa rokom stupanja na snagu od januara.