NALED: Dokazivanje troškova prevoza nije pomoglo ni GSP-u, ni radnicima, ni privredi

Novi gradonačelnik Beograda potvrdio je, nedavno, da i posle tri godine od početka primene ovog rešenja, svega 15 posto građana plaća gradski prevoz.

– NALED poziva Ministarstvo finansija da ukine obavezu dokazivanja troškova prevoza i u poslednja dva izdanja naše Sive knjige ponudili smo i moguće rešenje. Primena ove procedure uzrokuje velike troškove, posebno kompanijama sa većim brojem radnika. Na primeru preduzeća sa 1.500 zaposlenih, dodatni troškovi administracije koji uključuju prikupljanje i čuvanje dokumentacije, vođenje evidencije, upotrebu papira, prema našim procenama iznose 2,3 miliona dinara godišnje, a nameće i trošak angažovanja dodatnih ljudi koji bi se time bavili – objašnjava Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Prema njenim rečima, dokumentovanje bi izmenom Zakona o porezu na dohodak građana trebalo staviti van snage, a novim mišljenjem Ministarstva finansija pojasniti da je za pravdanje troškova prevoza firmama dovoljno da poseduju evidenciju dolazaka radnika na posao, potvrde o mestima prebivališta i važeći cenovnik javnog prevoza. Slično rešenje je primenjeno kod pravdanja troškova ishrane tako da je primenjivo i za prevoz. U mestima gde ne postoji organizovani javni prevoz primenjivao bi se obračun troška prema zvaničnoj ceni goriva i razdaljini između mesta stanovanja i rada.

Obaveza dokumentovanja troškova prevoza uvedena je na inicijativu Grada Beograda, a primenjuje se od početka 2019. u celoj zemlji nakon što je Ministarstvo finansija donelo mišljenje prema kome su poslodavci dužni da dokazuju da je novac isplaćen na ime prevoza zaista utrošen u te svrhe, što je uslov da bi isplaćeni iznos ostao neoporeziv.

S druge strane, radnici su dobili obavezu da redovno dostavljaju račune od kupovine mesečnih karata, goriva ili korišćenja taksi prevoza.

U nameri da sebi olakšaju poštovanje procedure, neke firme se opredeljuju da kupuju mesečne karte zaposlenima, čime ih onemogućavaju da samostalno odluče kako će dolaziti na posao. Treća, nepovoljnija, opcija podrazumeva plaćanje poreza od 10 posto na bruto iznos isplaćene naknade, ukoliko se troškovi prevoza ne dokumentuju, piše NALED.

Takođe, u praksi je stvoren i nejednak poreski tretman jer se novac isplaćen radnicima koji na posao dolaze pešice ili biciklom oporezuje, a što je čest slučaj u manjim sredinama gde nema organizovanog javnog prevoza. Takvo rešenje nije u skladu ni sa politikom očuvanja životne sredine i promocijom zdravog načina života jer bi radnike trebalo motivisati da koriste ekološka prevozna sredstva ili da na posao idu pešice.

Dok Srbija ovakvim poreskim tretmanom praktično stimuliše korišćenje javnog prevoza, u nekim zemljama Evrope poput Holandije ili Belgije takve mere rezervisane su za podsticaj građanima da na rad dolaze biciklom, te u tim zemljama građani dobijaju oko 0,25 evra po pređenom kilometru tako da za put do posla i nazad od 10 kilometara mogu obezbediti dodatni prihod od 1.200 eura godišnje bez poreza.

Koliko je Srbija daleko od ove prakse?