Značajno veći broj zaposlenih u Srbiji zaradu prima preko računa, nalaz je istraživanja koje je danas predstavio NALED, a koje pokazuje da 80 odsto prima platu na račun, dok 19 odsto u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji platu prima delom na račun, delom „na ruke“, a pPorastao je i broj ljudi spremnih da prijave poslodavca za zapošljavanje na crno.
Rezultat istraživanja NALED iz 2017. godine pokazao je da 68 građana zaradu prima preko računa.
Dok gotovo polovina građana Srbije, 48 odsto smatra da se obim sive ekonomije u Srbiji smanjio u proteklih godinu dana, 38 odsto misli da se popover, rekao je na predstavljanju istraživanja istraživač Vojislav Mihailović.
Većina građana Srbije, čak tri četvrtine ne opravdava sivu ekonomiju, dok svaki četvrti, 23 odsto je opravdava.
Tako 92 odsto ispitanih smatra da su zbog rada na crno ugrožena prava radnika, ali 84 odsto smatra da rad u sivoj zoni jeste način preživljavanja za siromašne građane i porodice.
Preovladava mišljenje da je siva ekonomija najviše zastupljena u građevinarstvu i trgovini.
Mihailović je naveo da je primetan porast broja građana koji smatra da država pravilno troši novac iz budžeta, u odnosu na 15 odsto u istraživanju iz 2017.
Velika većina, 90 odsto, izjavila je da često ili uvek u kupovini dobija fiskalni račun, dodao je Mihailović.
Porastao je i broj ljudi spremnih da prijave poslodavca za zapošljavanje na crno – 49 odsto.
Svaki drugi građanim Srbije kaže da koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja.
Bivši ministar finasnsija Srbije Dušan Vujović, predsednik Naučnog veća NALED, ocenio je da je presudan koncept smanjenje sive ekonomije i uvođenje ekonomije bez keša.
Kako je rekao, moramo da uđemo u novu orbitu, da se oslobodimo koncepcije „srednejevekovne privatnosti“.
Mogli bismo da smanjimo poreze na plate, kad bi više ljudi plaćalo doprinose, rekao je Vujović i ukazao da Penzioni fond Srbije i dalje ima ogroman deficit.
Prema njegovim rečima, dok je bio ministar, Srbija je imala problem poreskih utaja, a da je 95 odsto deficita bio od PIO fonda.
Ovo što radimo, korak je u pravcu modernizacije Srbije, hvatanje koraka sa svetom, poručio je Vujović.
Posebnu pažnju NALED je posvetio bezgotovinskom plaćanju i sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) pokrenuo Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje, projekat pod okriljem Nemačkog Ministarstva za ekonomiju.
Tim lider projekta Zlatko Milikić naveo je da je stub inicijative POS program kojim je planirano da se u iduće tri godineuvede 25.000 POS terminala na prodajnim mestima, uključujući i softvere za online prodavnice.
Cilj je da se malim trgovcima pomogne da bezgiootovinskim plaćanjem unaprede poslovanje, da povećamo uključenost građana, smanjimo sivu ekonomiju i nelojalnu ko urenciju, da bi se povećao privredni razvoj, naveo je Milikić.
On je pozvao građane Srbije da što više i što češće plaćaju bezgotovinski.
Istraživanje je sprovela agencija Ipsos u februaru ove godiner na uzorku od 1.009 ispitanih kombinovanom metodom, sa 20 odsto onlajn anketa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
