NALED: Građani Srbije bi najviše novca uložili u zdravstvo

Slede, kako je navedeno u saopštenju, obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine.

Prednost u javnim nabavkama bi, kako smatra 69 odsto građana, trebalo dati kvalitetu, a ne ceni.

Zvanični podaci, međutim, pokazuju da je prošle godine na javne nabavke u Srbiji potrošeno, rekordnih 560 milijardi dinara, ali u čak 95 odsto nabavki nije birano najkvalitetnije, nego najjeftinije.

Uz to, iako su od ponuđača mogli da zahtevaju da ponuda ispunjava i ekološke ili socijalne kriterijume, naručioci su sproveli samo 650 zelenih nabavki i još 86 socijalnih što je i dalje veoma malo spram 183.000 realizovanih tendera.

I ponuđači i naručioci saglasni su da su razlozi za manju primenu drugih kriterijuma to što su takve nabavke rizičnije, nemaju model po kojem bi kreirali kriterijume ili nisu dovoljno obučeni za njihovu primenu.

Zbog toga je unapređenje znanja ponuđača i naručilaca bilo u fokusu projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji je sproveo NALED, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodnu razvojnu saradnju Sida, u cilju podrške reformi sistema nabavki, započetoj pre tri godine usvajanjem novog zakona.

„Novi zakon i uvođenje elektronske procedure posredstvom portala evidentno su promenili sistem javnih nabavki nabolje, što potvrđuje 64 odsto ponuđača i čak 91 odsto naručilaca u istraživanju NALED-a. Međutim, kao veliki izazovi i dalje stoje pitanja transparentnosti postupaka i poroznosti na korupciju, kao i niska konkurencija, sa prosečno 2,5 ponude po tenderu“, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović na završnoj konferenciji projekta.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da su pravni i institucionalni okviri Srbije u oblasti javnih nabavki u velikoj meri usklađeni sa pravnim tekovinama EU.

„Tako je Srbija generalno umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki, ali bez napretka u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije i sa rizikom od nazadovanja u slučaju da se zabrinjavajući trendovi nastave“, rekao je Žiofre.

Dodao je da su „zabrinjavajuća izuzeća od primene zakona o javnim nabavkama i veliki broj nepravilnosti u ugovorima koje je revidirala Državna revizorska institucija“.

„Srbija treba da ukine zakon o posebnim procedurama za linearne infrastrukturne projekte, kao i da obezbedi da međudržavni sporazumi, zaključeni sa trećim zemljam, ne ograničavaju konkurenciju neopravdano i da poštuju osnovne principe javnih nabavki, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU“, rekao je Žiofre.

Tokom projekta sprovedeno je, kako je navedeno, više od 70 obuka koje je pohađalo oko 1.500 predstavnika ponuđača, naručilaca, sudija i tužilaca, Kancelarije za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava, kao i organizacija civilnog društva i medija.

Više od 600 ponuđača prošlo je treninge za korišćenje Portala javnih nabavki, a za naručioce je pripremljen vodič za primenu kriterijuma kvaliteta u nabavkama arhitektonskih, programerskih i konsultantskih usluga, kao i vodiči za primenu zelenih kriterijuma u nabavkama izgradnje javnih zgrada, ekoloških vozila za javni prevoz, asfaltiranja ulica i puteva, postavljanja javne rasvete i obezbeđivanja kancelarijskog materijala.

Deo njih upoznao se i sa najboljim praksama u EU u okviru studijskih poseta Sloveniji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i Luksemburgu.

„​​U poslednje dve godine projekat ‘Efektivne javne nabavke’ pomogao je razvoju transparentnijeg i odgovornijeg sistema javnih nabavki, a posebna pažnja posvećena je uvođenju ekoloških kriterijuma. Transparentan, odgovoran i efikasan sistem javnih nabavki štedi novac i pomaže u uspostavljanju uslova koji ubrzavaju rast privatnog sektora „, rekla je ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Anika Ben David.

U okviru projekta razvijena je i e-learning platforma. Na adresi www.lppp.rssvi zainteresovani moći će da se potpuno besplatno informišu, obnove ili steknu nova znanja o svim aspektima javnih nabavki, od regulative do pripreme postupka ili ponude.

Projekat je podržao i unapređenje Registra ponuđača u Agenciji za privredne registre (APR). Od sledeće godine, procedura upisa u registar biće potpuno elektronska i ponuđači više neće morati da pribavljaju i dostavljaju podatke koje organi već poseduju te će im učešće u nabavkama biti olakšano.

Direktorka Kancelarije za javne nabavke Sandra Damčević istakla je da je zadatak te institucije da kontinuirano nastavi da radi na unapređenju sistema javnih nabavki.

„Fokus u narednom periodu biće na podsticanju konkurencije, jačanju kapaciteta ponuđača, sa posebnim akcentom na mala i srednja preduzeća i osnaživanje naručilaca za primenu zelenih i socijalnih kriterijuma“, rekla je Damčević.