NALED: Izrada studija za bolje upravljanje ambalažnim otpadom

Depozitni sistem predviđa da građani za jednokratnu i drugu iskorišćenu ambalažu dobiju povraćaj dela novca izdvojenog pri kupovini proizvoda dok su, kod aktuelnog rešenja, proizvođači odgovorni da preko operatera prikupljaju bačeni otpad.

Predsednica NALED-ovog Saveza Jelena Kiš rekla da je Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu otvorena tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena.

Iako se u Evropi depozit pokazao kao dobar mehanizam za prikupljanje ambalaže, neophodna je procena nezavisnih eksperata kakvi bi bili efekti primene na srpskom tržištu, što će ove studije pokazati.

„Cilj Saveza je da se nađe najefikasnije i finansijski najpovoljnije rešenje za potrošače, privredu i državu. Imajući u vidu složenost uvođenja depozitnog sistema dve su ključne pretpostavke za uspeh, da zakon obezbedi visoki nivo predvidljivosti budućih obaveza i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolje rešenje“, kazala je Kiš.

Prema njenim rečima, zbog toga se počinje izrade studije o uvođenju depozitnog sistema i studije o mogućnostima razvoja postojećeg sistema, za koje je angažovana kompanija Eunomia iz Velike Britanije, kako je ukazano, jedna od vodećih u ovoj oblasti, sa velikim iskustvom u savetovanju Evropske komisije za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom i cirkularne ekonomije.

U okviru pregovaračkog Poglavlja 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49 odsto stakla, 32 odsto plastike, 60 odsto papira i 52 odsto metala, podsetili su iz NALED-a.

Već u ovoj godini, Srbije bi trebalo da dostigne ciljeve kao što su reciklaža 30 odsto stakla, 28 odsto plastike, 54 odsto papira i 29 odsto metala.

Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da se paralelno razvija primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60 odsto otpada dolazi iz domaćinstava dok 40 odsto predstavlja komercijalni otpad, ukazali su iz NALED-a.

Izrada studija na liniji je sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine i najavljenim izmenama zakona.

Angažovanjem nezavisne konsultantske kuće, privreda okupljena u Savezu za zaštitu životne sredine NALED-a želi da proaktivnim pristupom pomogne državi da donese odluku o najboljem modelu, zasnovanu na sagledavanju svih podataka i uporednih praksi.

Poboljšanje okvirnih uslova za sakupljanje, koprocesuiranje i reciklažu svih tokova otpada, jedan je od glavnih ciljeva NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine koji je osnovan krajem 2019. i koji je za nešto manje od godinu dana rada uspeo da nametne i inicira sistemska rešenja u sektoru životne sredine, kao što je rešenje pitanja ambalažnog otpada, navedeno je u saopštenju.