NALED: Podneto više od 2.000 zahteva za konverziju zemljišta u svojinu bez naknade

Tokom više od decenije, koliko je konverzija uz naknadu bila na snazi, brojni hektari građevinskog zemljišta su bili praktično zarobljeni, a samim tim i zaustavljene investicije, što je značilo i manje novca u budžetu i manje radnih mesta, rekla je Radovanović.

U saopštenju Alijanse navodi se da skoro polovina kompanija – koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine – planira investicije na tim lokacijama.

Prema istraživanju o efektima ukidanja naknade za konverziju, koje je predstavljeno na sednici Saveza za imovinu i investicije, trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, dok 11 odsto planira da proda placeve.

Od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na ovom zemljištu, dve trećine ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor, a svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte.

Trećina anketiranih preduzeća očekuje da će njihove investicije posle završene konverzije iznositi od 500.000 do milion evra, svako peto uložiće od milion do pet miliona, dok 17 odsto navodi da će posle konverzije investirati više od pet miliona evra.

Prosečna površina građevinskog zemljišta za koje se zahteva konverzija je 3,5 hektara, pokazuju rezultati istraživanja.

Ukupno posmatrano, za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra, navodi NALED.