NALED: Od 2021. regionalni projekat prikupljanja staklene ambalaže (VIDEO)

Projektom „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ predviđeno je uspostavljanje osnove za efikasniju reciklažu staklene ambalaže, tako što će u odabranim lokalnim samoupravama biti postavljeni kontejneri za odlaganje staklene ambalaže i to u gradskim i seoskim sredinama i u ugostiteljskim objektima, uz propratnu edukativnu kampanju, rečeno je na onlajn konferenciji  „Zajedno za novi život staklene ambalaže“.

„Oko 1.000 specijalnih kontejnera stiže u Niš, Sombor, Bihać, Novi Travnik, Štip i Ilinden, a kompletna oprema biće postavljena do kraja marta. Uz pomoć naših operatera u ovim opštinama prikupljanje staklene ambalaže trebalo bi da se poveća za 20 odsto“, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Ona je podsetila da se trenutno u zemljama EU u proseku recikliraji 70 odsto staklene ambalaže godišnje, dok u Srbiji ta količina iznosi 44 odsto od ukupno plasiranog stakla na tržište.

Ukazala je i da NALED intenzivno radi i na povećanju stepena reciklaže baterija i sijalica, kao i otpada od hrane, te razvoja modela cirkularne ekonomije, što bi trebalo da omogući otvaranje 30.000 novih radnih mesta.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom Balkanu“ pokrenula je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, a partneri su NALED, Regionalna razvoja agencija Hercegovine i Zajednica jedinice loklanih samouprava Severne Makedonije.

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir kazala je da je stakl specifičan, težak materijal, koji mora da se prikuplja u specijalnim kontejnerima, odvojeno od ostalog ambalažnog otpada, zbog čega je do sada veliki broj lokalnih samouprava otezao sa uvođenjem sistema za upravljanje ovom vrstom ambalažnog otpada.

Podsetila je da je EU još 1992. krenula u postavljanje indfrastrukture i uvođenja primarne selekcije u prikupljanju stakla, pa im je cilj da do 2025. dostignu reciklažu od 75 odsto stakle, dok je Srbija krenula 2009. i danas je na 44 odsto.

Ukazala je ida iskustva iz EU nisu u potpunosti primenjiva u regionu, jer je mentalitet ljudi drugačiji, ali očekuje da ovaj projeket pomogne u saznanju šta je to što što će građane u regionu navesti da preispitaju svoje navike i uključe se u prikupljanje i separaciju staklene ambalaže.

Najavila je da će biti napravljen i vodič kako uspostaviti efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanje staklenom ambalažom, koji će koristiti svim zainteresovanim lokalnim samoupravama.

Prema nejnim rečima, jedan od glavnih problema u uspostavljanju sistema posebnog toka otpada za staklenu ambalažu  je i što u tri zemje, čije lokalne samouprave učestvuju u projektu, nama kaapaciteta za reciklažu stakla, pa se ono izvozi ili u Hrvatsku ili u Bugarsku.

Sanela Veljkovski iz GIZ-a je kazala da se radi analiza kako bi kontejneri bili postavljanji po principu koji je primenjen u EU, da na 800 stanovnika dolazi jedan kontejner.

Dodala je da će se tokom projekta pratiti popunjenost kontejnera, analiziraće se podaci, kao i stanje na terenu, kako bi se unapredio postojeći zakonski okvir.

Plan je da se pojačaju kapaaciteti u Srbiji ne samo za sakupljanje, već i tretman staklene ambalaže.

Navela je da će vodič za uspostavljeenje sistema upravljanja staklenom ambalažom biti rađen na iskustvima šest pilot opština iz tri zemlje učesnice projekta.

Šef odeljenja za razvojnu saradnju ambasada Nemačke u Beogradu Kristijan Šiling kazao je da je upravljanje staklenim ambalažnim otpadom jedan od najavažnijih tokova otpada i da je u Nemačkoj već dugo vremena to prikupljanje svakodnevica, koja podrazumeva i razvdajanje ambalaže i prema bolji stakla.

On je istakao da bi građani trebalo da osveste da je ambalažni stakleni otpad resurs koji je moguće reciklirati, navodeći da je projekat koji će se realizovati model na koji bi u buduće trebalo da se radi u ostalim tokovima otpada, jer uključuje razlićite zainteresovane strane iz javnog i privatnog sektora.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković je kazao da se danas pod zelenim gradom ne podrazumvaju samo mesta sa drvoredima, već oni čiji građani imaju razvijenu ekološku svest i koji unapređuju životnu sredinu u različitim aspektima, koristeći sve resurse, među kojima je i otpad pogodan za reciklažu.

Kazao je da će Sombor učešćem u projektu obezbediti postavljanje 150 namenskih kontejnera u gardu, ugostiteljskim objektima, ali i okolnim selima.

Direktorka za pravne i korporativne poslove Apatinske pivare Svetlana Vukelić kazala je da ta kompanija radi nekoliko projekata na očuvanju životne sredine , te da trenutno reciklira više od 80 odsto otpada u skladu sa EU standardima.
Ona je istakla da ovaj projekat prvi put u Srbiji i regionu na pravi način tretira primarnu selekciju otpada od stakla.

Prema njenim rečima, zbog toga je Apatinska pivara odlučila da u projekat uloži 150.000 evra i tako podrži sistem upravlnaja staklenim ambalažnim otpadom u Srbiji i izrazila nadu da će i ostatak privrede slediti taj primer, kako bi se povećala stopa sakupljanja i reciklaže stakla za 20 odsto.