NALED pravi registar parafiskalnih nameta privredi Srbije

Ključni pravac reforme je, kako je kazao šef službe za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak, da se utvrdi šta su takse, naknade i parafiskalni nameti.

„NALED se zalaže da se napravi registar parafiskalnih, neporeskih nameta, da se naprave kriterijumi za visinu taksa, kao realnog troška državne administracije i da se utvrdi da li trošak odgovara kvalitetu usluge“, rekao je Radak.

Dodao je da, ne tako retko, građani za neku taksu ili dažbinu ne dobijaju nikakvu uslugu.

Registar parafiskalnih nameta u čijoj izradi učestvuje i Američka organizacija za međunarodni saradnju (USAID), kako je rekao Radak, trebalo bi da spreči da Republika ili lokalna zajednica po svom nahođenju uvode nove obaveze za privredu.

Radak je rekao da se sada procenjuje da na republičkom i lokalnom nivou postoji više hiljada raznih dažbina, a da je 2014. godine kada je napravljena druga evidencija bilo 384 neporeska nameta od čega 247 parafiskalnih.

On je rekao da ima puno nelogičnosti u propisivanju tih nameta, a jedna je da se plaća „firmarina“, kao parafiskalni namet, a ustvari bi to trebalo da bude poreski namet.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da privreda stalno traži da se ukinu parafiskalni nameti koji čine deo ambijenta za privređivanje i nova ulaganja.

„Kada se zbog stalnog zahteva da se ukinu te dažbine neke i ukinu, brzo se uvedu druge“ , rekao je Atanacković.

Privrednici bi, prema njegovim rečima, više voleli da taj izdatak imaju na povećanju plata zaposlenima jer bi bili stimulisani da kvalitetnije rade.

Istakao je da su neki porezi viši nego u zemljama sa kojima se Srbija može porediti, kao na zarade zaposlenih, dok je porez na dodatu vrednost (PDV) niži nego u Hrvatskoj ili Mađarskoj.

Atanacković je ocenio da je nelogično i da se porez na imovinu obračunava isto na nelegalni kao i na legalni objekat.

„Mnoge dažbine su prepisane iz razvijenih zemalja koje mogu to da podnesu, a Srbija je siromašna i firme nemaju ekonomsku snagu da izdrže i razvijaju se pod tim troškovnim pritiskom“, ocenio je Atanacković.

Umesto da se, kako je ocenio, parafiskalni nameti smanje i suzbije 30 odsto ekonomije koja radi na crno i ne plaća obaveze, „razrezuju se onima koji legalno rade“.

Prema njegovim rečima ima mnogo nelogičnosti kod smišljanja tih nameta, poput one da svi plaćaju taksu zbog zaganjenja okoline koja je uvedena u julu iako se privreda protivila.

„Sličan primer je i ‘bojenje’ benzina, odnosno analiza da bi se utvrdilo da li je nabavljen u legalnim kanalima, a onda se taj trošak ugradi u cenu benzina“, rekao je Atanacković.