NALED: Siva ekonomija opada, ali i dalje visoka

Prema poslednjim procenama kreće se u rasponu od 21 do 23,6 odsto, i njeno suzbijanje trebalo bi da ostane jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Dva su ključna pravca te borbe – s jedne strane to su podsticajne mere i podrška preduzetnicima i kompanijama da posluju u skladu sa zakonom, a s druge – to je efikasnija kontrola i sankcionisanje nelegalnog poslovanja koje će osigurati poštovanje propisa i jednake uslove za sve na tržištu, naveo je NALED u saopštenju.

Prema navodima NALED, Srbija se suočava sa manjkom inspekcijskog kadra, pri čemu je popunjenost 30-40 odsto u odnosu na postojeće sistematizacije, a prosečna starost inspektora je 60 godina. Većina inspekcijskih službi, pored nedovoljnog broja inspektora nema ni neophodnu administrativnu, pravnu i IT podršku.

Dalja digitalizacija i primena inovativnih rešenja u radu inspekcija, posebno kroz saradnju države i privrede, mogla bi u velikoj meri da doprinese suzbijanju sive ekonomije, a time i boljoj naplati javnih prihoda i finansiranju javnih usluga, ukazuje NALED.

Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registre i Centralne evidencije objedinjene procedure, NALED je saopštio i da je u Srbiji prošle godine podneto 148.907 zahteva za gradnju, a lokalne samouprave koje poseduju sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju (BFC) ili su u procesu sertifikacije izdale su čak četiri puta više i to za duplo kraće vreme.

Dok prosečna opština izda oko 600 dozvola za gradnju godišnje, gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u proseku izdaju oko 2.400. Među njima, najveći broj dozvola je prošle godine izdat u gradovima – Novom Sadu, gde je rešeno 15.325 zahteva, te u Kragujevcu i Nišu sa oko 5.500, odnosno 4.300 rešenih zahteva.