NALED: U legalne tokove uvedeno 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi 1Foto: Pixabay/Webandi

Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi, navodi NALED.

Za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci su, kako se navodi, angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

Kako navodi NALED, rezultat nove procedure je utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega pet odsto od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.

Analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli NALED i GIZ, pokazala je da su poslodavci prihvatili novi sistem. To se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana). Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije, istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanje ugovora na papiru.

Portal i aplikaciju je koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Republike Srbije. Novi, jednostavniji način prijave i odjave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku Vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju – kaže Amira Omanović, zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi.

Statistika pokazuje da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike. Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5 odsto), veću sigurnost (29 odsto) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20 odsto).

NALED i GIZ se, kako navode, od početka projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, proširenje postojećeg zakona pomoglo bi građanima, koji usled posledica epidemije kovid-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.

Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno je odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata.

Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje se da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari