NALED: U više od 90 odsto nabavki cena i dalje važnija od kvaliteta

Na ta pitanja, kao i na efekte koje je u toj oblasti proizveo novi Zakon o javnim nabavkama pokušalo je da odgovori istraživanje koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Iako je za kriterijume kvaliteta čulo 87 odsto naručilaca, koristi ih tek 35 procenata, rekao je Nikola Komšić, koordinator za regulatornu reformu NALED-a, predstavljajući dobijene rezultate.

– Od početka primene novog Zakona povećala se konkurencija i na primeru nabavki arhitektonskih usluga vidimo da je udeo postupaka sa jednom ili dve ponude smanjen sa 83 na 69 odsto, ali je to i dalje visok procenat. A cena i dalje ostaje glavni kriterijum za dodelu ugovora u čak 95 odsto slučajeva. Sa više ponuda imamo veću konkurenciju, a sa više kriterijuma bolji kvalitet jer najniža cena često može dovesti do dodatnih troškova – rekao je on.

Istraživanje je ukazalo i na veliki udeo pregovaračkog postupka bez javnog poziva, posebno kod programerskih usluga, gde se javljaju i kriterijumi koji ograničavaju konkurenciju a često ne odgovaraju specifikacijama samog posla ili usluge. Indikativno je i da su u dve trećine analiziranih postupaka, procenjena i ugovorena vrednost bile identične. Prosečan broj ponuda u ovim nabavkama bio je 1,12 dok je cena bila odlučujući faktor u 96 odsto slučajeva.
Slična situacija uočena je i u nabavci konsultantskih usluga (prevođenje, savetovanje, priprema i nadzor projekata) gde je kriterijum kvaliteta bio korišćen u manje od 10 odsto postupaka, a broj ponuda po nabavci je ispod republičkog proseka.

Prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, stanje u javnim nabavkama teško može da se sagleda jer je preveliki broj postupaka izuzet iz tog sistema.

– Ministartsvo građevinarstva, gde se često primenjuje model pregovaračkog postupka bez javnog oglašavanja, evidentiralo je takve projekte, ali na hiljade drugih naručilaca uopšte nije podnelo izveštaj, za neke slučajeve saznajemo tek iz kontrola državnog revizora, pa je statistika u toj oblasti neupotrebljiva – kazao je Nenadić.

On je istakao da je novim zakonom značajno podignut prag iznad koga ne može da se zaključi javni posao.

– To dodatno obavezuje naručioce da donesu interna pravila kojima bi osim cene definisali i potreban kvalitet nabavke, što uključuje bolju pripremu dokumentacije i veću odgovornost – zaključio je.

U Sloveniji, čiji se model javnih nabavki smatra jednim od efikasnijih u Evropskoj uniji, takođe je u početku dominirala cena kao jedini kriterijum, ali vrlo brzo se pokazalo da je potrebno strateško upravljanje tim procesom.

“Vrlo brzo, osim cene, od ponuđača se tražilo da ima dobre reference, a potom je uvedena obaveza da ponuda sadrži “zelenu komponentu” odnosno da vodi računa o elementima zaštite sredine, kao i socijalnu koja je obuhvatala radno intenzivne uslove. Za nekoliko godina, udeo javnih nabavki u BDP-u popeo se sa sedam na 12 procenata, ti poslovi vredni su oko šest milijardi evra a u proseku se na jednom tenderu javi šest ponuda”, objasnio je Sašo Matas, generalni dorektor Agencije za javne nabavke u Sloveniji i dodao da je “ključ uspešne nabavke transparentan sistem, profesionalni javni službenici i digitalno okruženje koje se mora oslanjati na fer tržište, dostupno svima”.

On je ukazao i da je u vreme pandemije, tokom 2020. u Sloveniji porastao broj netransparentnih nabavki obavljenih u pregovaračkom postupku, ali da je sada taj proces smanjen i da se javnim pozivom sklopi 80 do 90 odsto poslova sa državnim institucijama.

Inače, prosečan udeo javnih nabavki u BDP-u u Evropskoj uniji iznosi 14 odsto, u Srbiji je to 8,8 odsto. Prosečan broj učesnika na tenderima u Srbiji je za poslednih 15 godina pao sa 8,5 na 2,5 a na više od polovine javnih poziva javi se samo po jedan učesnik.

Projekat “Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta” NALED je sproveo uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i u saradnji sa organizacijom Transparentnost Srbije.

(Ne)Logična veza
Jedan od problema za kvalitetniji proces javnih nabavki I bolju konkurentnost među učesnicima je to što većina potencijalnih ponuđača smatra da se one raspisuju za poznatu firmu a tome doprinose često konfuzni uslovi ili neprecizne oznake robe i usluga. Nema logične veze između sadržaja javne nabavke i uslova da, naprimer, ponuđač ima ugovore sa po deset sudskih tumača za engleski, kineski, ruski, ukrajinski, slovenački, mađarski, rumunski, turski i arapski jezik … ili da ima najmanje deset advokata od kojih su bar dva bili savetnici državnih firmi u razvoju projekta javnih garaža… ili da je u poslednje dve godine realizovao jedan projekat za galeriju… ili da je bio konsultant za javne nabavke u najmanje dva komunalna preduzeća…