Koliko god neka naftna kompanija bude pokušavala da dokaže da može da bude konkurentna u veleprodaji goriva i sa malim skladišnim kapacitetima, Ministarstvo trgovine će od nje tražiti da izgradi ili rentira 5.000 kubnih metara rezervoarskog prostora za dizel goriva, 2.000 kubnih metara za benzine i 1.000 kubnih za tečni naftni gas.
Kakva je to barijera slobodnoj trgovini govori činjenica da su maksimalni zahtevani skladišni kapaciteti, recimo u Sloveniji 40 kubnih metara, Hrvatskoj 300 kubnih metara, a da u velikoj većini evropskih zemalja sami veletrgovci određuju koji kapacitet im je najracionalniji – kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije.
U UNKS ocenjuju da će nametanjem te, kako kažu, krajnje nerazumne obaveze Ministarstvo trgovine doprineti samo povećanju troškova rada kompanija i posredno povećanju cene goriva. To svakako nije u interesu potrošača, a zbog smanjenja potrošnje koje će uslediti zbog skoka cena, ni u interesu naftnih kompanija i države.
– Kako se navodi u članu 5 Zakona o trgovini, „zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine“, a Ministarstvo trgovine upravo namerava da Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje trgovine naftom i derivatima nafte postavi uslove, koji su u suprotnosti sa načelima ravnopravnosti i slobodne trgovine. Država je ostala potpuno gluva na višestruke apele Udruženja naftnih kompanija Srbije, koje okuplja najznačajnije tržišne subjekte u naftnoj grani, poput kompanija OMV, LUKOIL, EKO, MOL, Petrobart, Naftachem, INA, Standard gas, Igmin Petrol i Speed, da put do uređenog tržišta počinje uvođenjem efikasnog državnog sistema kontrole prometa i kvaliteta goriva, a ne nametanjem predimenzioniranih skladišnih kapaciteta kojima se suzbija slobodna konkurencija uoči samog početka procesa harmonizacije sa propisima Evropske unije – ističu u UNKS.
U UNKS naglašavaju da su zahvaljujući razumevanju i podršci Ministarstva energetike, u prethodnih godinu dana uvedene akcize najpre na lož-ulje pa i na biodizel, čime je sprečeno dalje nenamensko korišćenje tih energenata. U tom periodu državni budžet je uskraćen za oko 80 miliona evra, a da sistem državne kontrole nije registrovao nijednu zloupotrebu.
Cilj i države i naftnih kompanija i potrošača je u ovom slučaju isti, navode u UNKS, samo što uređenje tržišta nikako ne može da opravda uvođenje tako rigidnih zahteva za minimalnim rezervoarskim prostorom, kojima će kompanije na kraju samo raspolagati da bi prikazale papire Ministarstvu trgovine, a efektivno neće imati potrebu da ih koriste. UNKS poziva nadležne da još jednom preispitaju planirane mere, i da uoči započinjanja pregovora o učlanjenju naše zemlje u društvo evropskih zemalja, tržište Srbije dodatno ne udaljavaju od tržišta Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
