Da li napad Irana na Izrael može da podstakne vrtoglav rast cena sirove nafte i goriva u maloprodaji?

Eksperti ističu da bi, ako sukob eskalira, cene “crnog zlata” mogle da dostignu veoma kritične iznose veće od 100 dolara po barelu što bi dovelo do krize poput one iz 2022. godine kada je zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini nafta dostigla cenu od 127 dolara po barelu.

U tom slučaju pak, skok cena naftnih derivata na pumpama u Srbiji bio bi potpuno izvestan, a način na koji bi nadležni mogli da spreče ekstremna poskupljenja bio bi umanjivanje akcize koju država dobija od maloprodajne cene goriva.

Podsećanja radi, Vlada Srbije zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini već više od godinu dana određuje maksimalne dozvoljene iznose cena goriva u Srbiji. Takođe, cena benzina na pumpama se ne određuje na osnovu cena sirove nafte na tržištu već se vezuje za cenu naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi. Bez obzira na to ako ratni konflikt na Bliskom istoku usledi, a u njega bi mogle da budu uvučene i druge zemlje koji su veliki proizvođači i izvoznici “crnog zlata” poput primera radi Iraka, na čijoj teritoriji deluju milicije pod pokroviteljstvom Teherana.

Podsećanja radi, Iran je prošle noći uputio oko 300 projektila i oko 170 dronova ka Izraelu u tri talasa, a navodno su ispaljene i balističke rakete.
Teheran je saopštio da je reč o odgovoru na avionski napad koji je 1.aprila usledio na konzulat Irana u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kome je poginulo sedam pripadnika iranske Revolucionarne garde, među njima i dva generala, i šest Sirijaca.

Iako je Iran za napad optužio Izrael ta zemlja takvu tvrdnju nije zvanično komentarisala ali je neimenovani vladin zvaničnik rekao novinskoj agenciji Rojters da su ubijeni „odgovorni za mnoge napade na izraelsku i američku imovinu“ i da su „planirali nove“.

Teheran je obećao da će uzvratiti, i iako se dosad nakon sličnih napada na pripadnike iranske vojske u Siriji suzdržavao od udara na teritoriju Izraela, sinoć je prvi put u istoriji usledio direktni udar, operacija nazvana “iskreni odgovor”.

Izrael je već nakon najave da će Teheran uzvratiti istakao da će u tom slučaju uslediti odmazda a ratni kabinet te zemlje razmatra u kom obliku će ona biti sprovedena.

Iran je pak naglasio da nema više nameru da napada terioriju Izraela jer je odmazda izvršena, međutim zapretio je još jačim udarima u slučaju da ta zemlja odgovori.

Upravo su mogući izraelski napad na Iran i vojna reakcija Teherana na to uzrok bojazni na globalnom nivou da bi moglo da dođe do eskalacije krize koja bi uticala na nekontrolisani rast cena nafte.

Svet se već sad nalazi u energetskoj krizi zbog rata u Ukrajini a veliki broj zemalja u Evropi ne kupuje rusku naftu zbog sankcija Evropske unije.

Ulaskom Irana u oružani konflikt sa Izraelom dodatno bi bilo ugroženo snabdevanje svetskog tržišta naftom a treba istači da je Teheran jedan od najvećih izvoznika “crnog zlata” u svetu.

Problem bi mogao postati još veći ako bi Iran zatvorio Ormuski moreuz i na taj način onemogućio izvoz nafte iz Persijskog zaliva.

Treba naglasiti da kroz Ormuski moreuz prolazi oko 40 odsto svetske nafte pa bi njegovo zatvaranje predstavljalo veliki problem.

Naime, članice OPEK-a poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Iraka veći deo svoje sirove nafte izvoze kroz taj moreuz.

Ono što je važno naglasiti je i to da je pre nekoliko dana, odnosno odmah nakon pretnje Irana da će izvesti napad na Izrael, cena nafte tipa “brent” koja se inače koristi u Srbiji, skočila na 90,4 dolara po barelu.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović za Danas ističe da zaoštravanje odnosa Izraela i Irana nakon napada na konzulat u Damasku nije jedini razlog zbog čega je u tom trenutku poskupelo “crno zlato”.

– Više faktora je uticalo na to poskupljenje, između ostalog, i veća potražnja za naftom na tržištu. Naravno, jedan od razloga za povećanje je svakako i tenzija koja je nastala između Irana i Izraela. Sada kada je došlo do napada Teherana na Izrael treba videti na koji način će reagovati berza. To će se znati već sutra kada budu dostupni prvi rezultati trgovanja na Dalekom istoku, inače regionu u koji se izvozi dosta iranske nafte. Iran je jedan od najvećih izvoznika nafte u svetu i u slučaju da sukob na Bliskom istoku eskalira to bi moglo da dovede do prioblema sa snabdevanjem i izazove nagli skok cena nafte. Podsećanja radi, nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini cena nafte je u jednom trenutku desegla nivo od 127 dolara po barelu. Ako se vojni konflikt na Bliskom istoku nastavi, kada je reč o Iranu i Izraelu, i potraje u određenom periodu to bi moglo da prebaci cene nafte preko granice od 100 dolara po barelu – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, rast cena naftnih derivata na berzama u slučaju da prethodno dođe do povećanja cena sirove nafte se iskazuje sa zakašnjenjem.

– Za cene goriva u maloprodaji u Srbiji to znači da bi one porasle nakon izvesnog vremena od eventualnog poskupljenja cena sirove nafte na berzi. Kratkoročno gledano, trenutna situacija na Bliskom istoku ne može da se odrazi na maloprodajne cene goriva u Srbiji. Ako bi pak iz navedenih razloga do povećanja cene sirove nafte došlo nadležni bi tome mogli da se suprotstave smanjenjem iznosa akciza u cenama goriva što bi sprečilo udar na potrošače – objašnjava Mićović.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da veruje da će se situacija na Bliskom istoku smiriti i da daljih oružanih konflikta između Izraela i Irana neće biti.

– Nikom ne odgovara da se taj sukob nastavi. Shodno tome, uveren sam da će Sjedinjene Američke Države uticati na Izrael da ne uzvrati. Jednostavno, ni Vašingtonu nije u interesu da dođe do nestašica na tržištu nafte. Sa druge strane, hipotetički gledano ako bi se sukob Irana i Izraela nastavio to bi svakako izazvalo nestabilnost na tržištu nafte koja bi se izrazila i kroz skok cena – zaključuje naš sagovornik.