Napravili biznis od utočišta za preduzetnike

U osam prostora širom Srbije, IT-ijevci mogu svakodnevno da rade, dobiju stručnu obuku za pokretanje biznisa, dođu do preko potrebnog investitora, ali i da se međusobno upoznaju i imaju osećaj kao da rade u velikoj firmi, a ne – od kuće u pidžami.

Tako je neprofitna organizacija “Startit”  napravila pravi “biznis inkubator” za IT struku, u kojem danas radi 18 zaposlenih, a kroz koji prođe više od 150 startapera.

Ipak, kada je „Startit“ pokrenut pre deset godina, oblast IT je naravno postojala u Srbiji, ali je bila “ispod radara”.

Ekipa „Startita“: Zoja Kukić, Vukašin Stojkov i Vladimir Trkulja

“Nijedna informacija IT-ijevcima nije bila na raspolaganju”, objašnjava Zoja Kukić, jedna od suosnivačica „Startita“. “Vukašin (Stojkov) i Vladimir (Trkulja), osnivači organizacije, su otišli tada na veliki tehnološki događaj u Bukureštu. Tada su videli šta je svetski trend, da veliki broj mladih ljudi pokreće inovativne biroe za zajednički rad”.

Tako su počeli i oni, iako nemaju svi izvorno informatičko fakultetsko znanje. Zoja je ekonomista, Vukašin je istoričar, ali i samouki programer i dizajner, a samo je Vladimir zapravo ETF-ovac. Shvatili su da to i nije od presudne važnosti.

“Razumeli smo dobro tadašnji talas, koji koristi specifičnost IT posla, ali i neverovatne prilike za pokretanje startapa”, dodaje Zoja. “Programeri su i u Srbiji počeli dobro da zarađuju, pogotovo kada rade za strance. Pošto imaju visoku platu, mogu da štede neko vreme i sebi daju “slobodno” oko šest meseci, da pokušaju nešto svoje. U toj industriji i nije portebno mnogo više vremena, a ni mnogo ulagačkog kapitala. Jer se prevashodno ulaže znanje i ideja”.

Radni prostor za startapere u Beogradu

Ekipa “Startita” došla je na ideju da tim ljudima obezbedi platformu kako bi bili uspešniji. Počeli su da dovode investitore u Srbiju, koji su pristajali da se upoznaju sa programerima i dizajnerima sa Balkana i bez plaćenih troškova puta i smeštaja.

“To je kao kada skaut dođe da gleda igrača u nekom sportu”, priča Zoja. “Investitori nisu hteli da dođu da bi nama učinili, već su tražili nove, bolje i jefitnije ideje”.

Kada su otvorili prvi centar za IT preduzenike, a i naredne tri godine, svi su radili druge poslove, da bi 2015. godine kolektivno dali otkaz i samo se posvetili “Startitu”.

Otvorili su i sajt, koji dnevno čita 70.000 ljudi, na kome pišu o inovacijama u programiranju, ali i brojnim drugim zanimljivostima iz sveta preduzetništva.

“Sajt je prilika da se i startapovi koje mi podržavamo prezentuju i pokažu svoje ideje”, govori koosnivačica “Startita”.

Svaki od oblika pomoći programerima i dizajnerima koji su postavili, a oni podrazumevaju zajednički prostor za rad, edukacije i seminare, pronalaženje investitora i portal, i sam se isplati. Upravo ovaj preduzetnički trojac pokazao je na svom primeru – osnove koje treba da ima svaki startap.

U „Startitu“ se organizuje veliki broj edukacija iz oblasti IT, ali i preduzetništva

Programiranju uče decu i nezaposlene

Kao jedan od deo društveno aktivnog poslovanja, zaposleni u “Startitu” prenose i svoje znanje iz programiranja – mališanima od 8 do 12 godina, ali i nezaposlenima.

Decu zaprave uče osnovama programiranja, ali kroz igru, pa osnovci najčešće dobiju zatakat – da prave igrice, a od skoro i da kreiraju robota. Predavači kažu da mališanima zapravo mnogo bolje ide nego odraslima koji se prvi put susreću sa programiranjem, kao i da se već pri prvim susretim odmah vidi koji je učenik prirodno nadaren.

Kada su u pitanju programi za nezaposlene, do 300 ljudi, mahom u drugim gradovima Srbije, prošlo je osnovnu obuku.

“Ideja je bila da radimo sa nezaposlenima u manjim mestima, gde je zaista neuporedivo teže naći posao”, priča Kukić. “Oni su učili osnovne programerske programe, ali već nakon završenog prvog nivoa, dobili su znanje dovoljno da, na primer, naprave sajt nekom restoranu i pokušaju na taj način da zarade”.

Deluje kao igra – a zapravo je rad. Deo pravljenja kompjuterskih igara je i njihovo testiranje

Računica za ideju

Sajt funkcioniše tako da se na njemu reklamiraju, odnosno oglase za posao postavljaju velike IT firme. One tako praktično finansiraju postojanje sajta, što se njima višetruko vraća, jer gotovo svaki IT-ijevac u Srbiji zna za njega. Imaju i Startap akademiju, na kojoj su predavači direktori i menadžeri najvećih firmi, a kroz centar je prošlo 30.000 ljudi. Pomogli su pokretanje 50 startapova, koji su prikupili 2,5 miliona evra, doneli deset miliona evra prihoda. Danas te firme zapošljavaju 200 ljudi, podaci su na koje su ponosni članovi ekipe.

Prostorije su napravljene tako da se oni koji dolaze da rade osećaju što prijatnije

I sami se finansiraju iz donacija inostranih fondova kroz projekte, a taj novac najviše okriste za socioangažovane programe.

Takođe, poslednja stavka njihovog finansijskog plana su članarine za korišćenje usluga i prostora, što je i najmanji deo računice. Kroz osam centara “Startita” prođe oko 150 ljudi.

Ukoliko i vi imate ili znate uspešnu i originalnu poslovnu priču za rubriku „Ideja za biznis“ možete pisati redakciji sajta Danasa na adresu [email protected]