Napuštene seoske kuće dobijaju nove stanare: Ko se može prijaviti na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava?

Sada je pred njim prvo administracija, prijavljuje boravište, uplaćuje osiguranje za kuću i planira odakle da krene sa sređivanjem.

– Zadovoljan sam. Hteo bih da kuću obnovim u što kraćem roku, da popravim šta treba, zamenim to što je staro, dotrajalo. Ima dosta i vlage po sobama pa decu još ne mogu da dovedem. Treba da iskontrolišem krov, vidim da prokišnjava na nekoliko mesta, to ću već iduće nedelje. Od stvari u kući, stari vlasnici su odneli ono što im je odgovaralo, ostalo treba uglavnom da se baci – kaže za Demostat Robi Filep, muzičar po struci.

On se već sedam-osam godina bavi i sakupljanjem lekovitog bilja i planira da to proširi u novoj sredini. Kaže da ima uslova za to, uz kuću je dobio dvorište i pomoćne objekte.

– Tu je kotarka, spremište za kukuruz, a ispod je kočina, to su tri prostorije u kojima može da se drži stoka i živina. Ima i bašta, ali je još zapuštena, trava je izrasla skoro metar. Ima još jedan objekat, šupica ali je pred rušenjem, još nisam odlučio šta ću sa tim – navodi Filep.

Program naseljavanja napuštenih seoskih kuća čiji je nosilac Ministarstvo za brigu o selu, sprovodi se već četiri godine, ove je već podeljeno oko stotinak objekata sa okućnicama a sve je nastavak šireg projekta za preporod sela koji je započet 2017. godine.

U tom Ministarstvu podsećaju za Demostat da je inicijator projekta bio sadašnji ministar Milan Krkobabić, tada na čelu Ministarstva za regionalni razvoj, koji je uslišio višegodišnja upozorenja Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauke i umetnosti, da se sela Srbije prazne i propadaju. U partnerskoj saradnji sa tim odborom, pokrenut je prvo program oživljavanja zadrugarstva, „500 zadruga u 500 sela“ u koji je uložena 2,1 milijarda dinara. Obnovljeno je 207 zadruga i umesto gašenja u proseku po 100 tih organizacija godišnje, stvoren je povoljan ambijent za osnivanje 2.100 novih.

Preporod sela je nacionalni interes

– Značajan iskorak načinjen je 2019. godine, kada je konstituisan Nacionalni tim za preporod sela Srbije, na čelu sa kopredsednicima, akademikom Draganom Škorićem i ministrom Milanom Krkobabićem. Taj tim, koji čini 80 vrhunskih stručnjaka, 2020. godine sačinio je „Nacionalni program za preporod sela Srbije“, strateški dokument koji predstavlja naučno zasnovani putokaz za praktično delovanje na čijim su temeljima zasnovani svi programi Ministarstva za brigu o selu – ističu u tom Ministartsvu.

Ovogodišnji konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom otvoren je u januaru i trajaće do utroška predviđenih 500 miliona dinara a najkasnije do 1. novembra. Prijave mogu da šalju pojedinci, bračni ili vanbračni parovi, samohrani roditelji a jedan od uslova je da su mlađi od 45 godina. Oni sami traže kuću čija procenjena vrednost ne može biti veća od 1,2 miliona dinara, objekat mora da ima struju, vodu, kanalizaciju ili septičku jamu, pristupni put. Zainteresovani se prijavljuju lokalnoj samoupravi preko koje se i distribuiraju sredstva za odobrenu kupovinu.

– Od otvaranja ovogodišnjeg javnog konkursa, već je održana jedna Komisija na kojoj je odobreno 100 novih kuća. Time se ukupan broj useljenih seoskih kuća od početka programa primakao cifri od 3.000. U njima je dom pronašlo više od 12.000 ljudi i dece. Porodice koje su ove godine dobile kuće, otišle su u 73 sela, u 41 jedinicu lokalne samouprave. Najveća kuća iz ovogodišnje raspodele ima 228 kvadrata i 30 ari placa a postala je dom porodice u Begejcima kod Žitišta dok je selo sa najviše kuća Tovariševo u Kanjiži, gde su se skućile četiri porodice – ističu u Ministarstvu i preciziraju da je trećina podnosilaca prijave prešlo je iz grada u selo, da su dobitnici u proseku stari 29,8 godina a 80 odsto ih je sa fakultetskom diplomom.

U Vojvodini najviše obnovljenih kuća

Navode da po broju dodeljenih kuća prednjači Vojvodina, Zapadnobački okrug sa 442 odobrena zahteva, dok je na jugu Srbije najuspešniji Pirotski okrug sa 80 preuzetih objekata. U okolini Sombora je dodeljeno najviše kuća, čak 160, a sa 154 objekta blizu je i Bačka Palanka. Rekorder po broju među selima je Bačko Petrovo Selo sa 84 kuća, a na jugu selo Željuša, opština Dimitrovgrad sa 14. U Nišavskom okrugu na vrhu liste je Aleksinac sa 36 otkupljenih objekata, u Topličkom je najuspešnije Prokuplje sa 20, u Pirotu 33 i Dimitrovgradu 28. U Ministartsvu posebno ističu selo Željuša u Dimitrovgradu gde je oživelo 14 kuća od početka programa, od kojih osam u istoj ulici, što je potpuno promenilo demografsku sliku ovog mesta. U centralnoj Srbiji, prvi po broju kuća je Pomoravski okrug gde je u okolini Paraćina otkupljeno 29 a na istoku najviše novodoseljenih je u Zaječarskom okrugu, u opštini Knjaževac sa 34 objekta.

Da su se dobitnici ovog konkursa dobro snašli u novoj sredini potvrđuje i bračni par Stajić, Tanja i Nenad koji su sa ćerkicom prešli iz Beograda u selo Kula kod Malog Crnjića.

– Preselili smo se pre godinu dana, imali smo sreće sa kućom jer je u odličnom stanju, prethodna vlasnica je sve renovirala, tako da smo bukvalno samo nameštaj doneli. Dvorište je bilo malo zapušteno, to smo doveli u red, ali je prizemlje potpuno adekvatno za život a mi ćemo potrkrovlje malo dorađivati prema svojim idejama. I ranije smo ovde često dolazili, roditelji su mi iz ovog sela pa je i devojčica jako dobro prihvatila promenu i vrtić koji je ovde besplatan. I lepše se živi, imamo više vremena za sebe, jedni za druge. Kao da nikad nisam bila u Beogradu, pa i kad odem, a to je često i zbog posla, jedva čekam da se vratim – kaže za Demostat Tanja Stajić i dodaje da su već pokrenuli privatni posao, imali su od pre tri-četiri godine svoje vinograde, sada i vinariju pa iako još uvek uče, vidljivo je da su u tome sve bolji.

Istorija i budućnost

I Mina Nikolić, koja je tek pre nekoliko dana dobila papire za kuću u Lenovcu kod Zaječara, ima velike planove. Ona je završila osnovne i master studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu a od jeseni upisuje doktorske. Rođena je u Zaječaru, gde joj žive i roditelji, pa računa na njihovu pomoć u sređivanju.

– Kuća i sve što je u njoj očuvano je, o tome je najviše brinula komšinica, ali i ranija vlasnica koja ju je nasledila a živi u Beogradu. Ipak, vreme je učinilo svoje, useljivo je ali kuhinja je neupotrebljiva, sve je obraslo travom, potrebni su i unutrašnji radovi, jedan deo krova je propao. Kuća je “blatnjara” to jeste sada ekološki materijal, ali treba da se sredi i renovira. Ja ću u naredne tri godine biti u Beogradu, ali vikende ću provodi ti u Lenovcu, tu će biti i moji roditelji kako bi sprečili dalje propadanje kuće, što je i smisao projekta. Želela bih da se kasnije bavim aronijom, pa ću ovo vreme usavršavanja iskoristiti i za prve eksperimentalne zasade na placu koji ide uz kuću – priča Mina Nikolić i ističe da za nju veliki značaj ima to što se kuća koju je odabrala nalazi neposredno pored stare crkve u kojoj je kršten hajduk Veljko Petrović, inače rođen u tom selu. “Te objekte je istorija povezala, jako je zanimljiva priča”, kaže ona i dodaje da je, nekoliko dana nakon potpisanih papira, svesna velikog posla koji je pred njom ali je zadovoljna i već sada ima velike planove.