Naredne godine gas jeftiniji zbog stabilizacije na tržištu

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe za Danas da će se cene na tržištu stabilizovati nakon puštanja u promet gasovoda „Severni tok 2“.

– Na taj način će se obezbediti dovoljne količine gasa za potrošače u Evropskoj uniji. Te zemlje pravovremeno nisu nabavile dovoljne količine gasa iz Rusije, misleći da će ga dobiti više iz drugih pravaca, i to je omogućilo spekulantima na berzi da enormno povećaju njegovu cenu. Kasnije su od Rusa zemlje EU naručile nove količine, te je to uticalo da Gasprom ostvari veću zaradu nego što je to slučaj inače. U međuvremenu se situacija promenila pa ne treba očekivati da će u narednoj godini cena biti ovako visoka kao i sada. Pored toga, veliki broj zemalja je potpisao dugoročne ugovore sa Rusima koji im garantuju daleko bolju cenu gasa od berzanske. Sve to će usloviti pad cena gasa na tržištu – objašnjava naš sagovornik.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i ekspert za energetiku Miloš Zdravković koji navodi da je jedan od osnovnih razloga taj što ni Rusima ne odgovara visoka cena gasa.

– Rusi su veliki izvoznici gasa upravo zbog toga što mogu da ponude nisku prodajnu cene, pored velikih količina i infrastrukture za njegov transport koje poseduju. Ako bi Gasprom nastavio sa podizanjem cena i u narednoj godini ne bi više bio konkurentan drugim zemljama snabdevačima gasom, kao što su Katar, Sjedinjene Američke Države i druge. Cena je ove godine skočila jednostavno zbog toga što su zemlje Evropske unije zbog malih rezervi bile prinuđene dodatno da kupuju gas od Gasproma. Potrebne količine za njih Gasprom je dobavljao ne samo iz svojih zaliha već i preprodajom gasa koje je nabavio iz nekadašnjih azijskih republika Sovjetskog Saveza što je uslovilo i veću cenu koštanja. U međuvremenu se situacija na tržištu stabilizovala, te treba očekivati da će u sledećoj godini cene ruskog gasa ipak biti niže nego što je to bio slučaj u ovoj – ističe Zdravković.

Stanje sa energetskim gigantima širom planete je manje-više isto, rast dobiti zabeležen u trećem kvartalu tekuće godine ne samo da je višestruko veći u odnosu na prethodnu godinu, već i na godine pre početka pandemije.

Ruske kompanije uprkos neizvesnosti u globalnoj ekonomiji zbog teške epidemiološke situacije, beleže brz rast potražnje za energetskim resursima, što im je omogućilo da zarade više nego što su prognozirale.

Finansijski rezultati Gasproma koji su bili bolji od očekivanog uključivali su neto profit od 581,8 milijardi rubalja u periodu od jula do septembra u poređenju sa neto gubitkom od pre godinu dana. Roznjeftova zarada u trećem kvartalu iznosi 314 milijardi rubalja nakon gubitka od 64 milijarde godinu dana ranije u istom periodu.

Kao jedan od najvažnijih snabdevača energijom za Evropu, norveški Ekvinor zabeležio je nagli porast profita, prijavivši korigovanu zaradu od 9,77 milijardi američkih dolara u trećem kvartalu, u odnosu na 0,78 milijardi u istom periodu prošle godine. Američkim kompanijama Exxon Mobil i Ševron profiti su skočili za više od 60 odsto tokom godine – zarada Exxon Mobila iznosi 73,79 milijardi dolara, a Ševrona 44,71 milijardu dolara.

Sa holandskom kompanijom za naftu i gas Šel, situacija je nešto drugačija. Iako visoke tržišne cene obezbeđuju snabdevačima zarade, biznis ove kompanije pogođen je uraganom Ajda, te je njena korigovana zarada u trećem kvartalu iznosila 4,13 milijardi što je manje u odnosu na drugi, kada je bila 5,53 milijarde kao i na tržišna očekivanja od 5,31 milijardi dolara.

U prvih devet meseci ove godine prihodi kineske kompanije Petro Kine porasli su za 32 odsto, na 1,88 biliona kineskih juana, dok je neto profit višestruko skočio na 75,13 milijardi kineskih juana. Kompanija pripisuje veliki prihod i povećanje prodaje visini cena naftnih i gasnih proizvoda, kao i dobiti od restruktuiranja svojih gasovoda. Slično je i sa kompanijom TotalEnergies iz Francuske, koja ocenjuje da bi visoke cene benzina u Evropi i Aziji mogle da traju do proleća, s obzirom da je francuska energetska grupa prijavila nagli porast zarada u trećem kvartalu, ostvarenih na povećanju cena struje. Korigovana neto dobit kompanije u trećem kvartalu skočila je na 4,8 milijardi dolara, sa samo 848 miliona prošle godine.

Skokom cena nafte i oporavkom potražnje usled pandemije korone profitirala je i najveća naftna kompanija na svetu, Saudi Aramco iz Saudijske Arabije. Oni su zabeležili porast prihoda u trećem kvartalu na 30,4 milijarde dolara, a do kraja godine očekuju se novi visoki prilivi novca.