Narodna banka Srbije tužila ministra u Vladi Srbije zbog stana od 24 kvadrata

Pola veka kasnije, stan na petom spratu, u lameli S2, bio je povod da država Srbija, posredno, tuži jednog svog ministra.

Narodna banka Srbije spori se sa firmom Građevinar iz Niša. Nju je iz stečaja kupila Tončev gradnja. Jedini vlasnik firme iz Surdulice je Novica Tončev, ministar bez portfelja, zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

Prvu rundu dobio je ministar. On je „pobedio“ u prvom stepenu, a predmet je sada pred Privrednim apelacionim sudom.

Firma Novice Tončeva kupila je građevinsko preduzeće iz Niša iz stečaja, u junu prošle godine. Odrednica „u stečaju“ skinuta je u avgustu. Krajem godine, polovinom decembra, stigla je tužba Narodne banke Srbije.

Zahteva da se utvrdi da je Republika Srbija vlasnik, a Narodna banka Srbije korisnik 24 kvadrata stana. Vrednost spora je četiri miliona dinara. Juna ove godine Privredni sud u Beogradu je tužbu odbio – kao neosnovanu.

Podsećamo, sve je počelo poduhvatom stambene zadruge Neimar i Poslovnog udruženja građevinasrtva Jugoistočne Srbije Gimoba. Ugovor su sklopili 1969. godine, a do sredine 1972. trebalo je da pribave upotrebnu dozvolu. Kovnica je ugovor o kupovini 16 stanova sklopila sa Gimobom.

Ovo udruženje je iz registra izbrisano 1979. godine. Skoro dve decenije kasnije firme koje su bile deo udruženja su sklopile sporazum i podelile međusobna prava i obaveze proistekle iz toga ko je koji deo ovog komplesa na Banovom brdu gradio.

Zidali su ga, uz Građevinar iz Niša, još i Progres iz Pirota i Novogradnja iz Vranja. Lamelu u kome je i sporni stan zidao je Građevinar, pa je tako on i pravni naslednik udruženja Gimoba u ovom slučaju.

Kupovinom firme iz stečaja, smatra NBS, njegov pravni naslednik je firma nastala prodajom. To je Građevinar u vlasništvu Tončev gradnje.

Sud, međutim, kao i tuženi, ne misle tako. Iz obrazloženja odluke Privrednog suda da se naslutiti da kupac, u trenutku kupovine, za ovaj stan nije ni znao. Ne nalazi se na spisku imovine koja je ušla u procenu vrednosti.

„Tako je ovo društvo zadržalo svoj pravni subjektivitet i nastavilo da obavlja delatnost, uz promenu pravne forme, što potvrđuju podaci iz Registra privrednih subjekata, kao Ugovora o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica“, stoji u obrazloženju odluke suda u koji je Forbes Srbija imao uvid.

„Ovo, ipak, ne znači da je navedeno društvo univerzalni sukcesor stečajnog dužnika, budući da na njega nisu prešle obaveze stečajnog dužnika, već samo njegova imovina i to ona koja je bila predmet procene stečajnog dužnika kao pravnog lica“.

Zakonom o stečaju propisano je da ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika, koja nije bila predmet procene – ulazi u stečajnu masu.

„Ovakva odredba sadržana je u Ugovoru o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica“, nastavlja se u obrazloženju. „

Pored toga, prema članu 136 Zakona o stečaju, za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. S druge strane, prema Ugovoru o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, na kupca je prešla ona imovina koja je jasno naznačena u Izveštaju o proceni vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

U tom izveštaju stana u Zrmanjskoj ulici nema.

„Iz toga se zaključuje da na tuženog nije prešla navedena nepokretnost, odnosno prava na njoj, već je ona ušla u stečajnu masu, saglasno članu 135 Zakona o stečaju“, vidi se u odluci Privrednog suda.

Tužbeni zahtev Narodne banke Srbije tako je odbijen. NBS se žalio i ovaj predmet je sada pred Privrednim apelacionim sudom.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Forbes-a.