Narodna stranka: Smanjiti nerazumno velike subvencije strancima i dati domaćim firmama

„Početkom sledeće godine moguća su otpuštanja velikog broja radnika, jer tada ističe zabrana davanja otkaza preduzećima koja su uzela državnu pomoć od tri minimalne plate. Ako se to dogodi, biće odgovorna država jer je vodila pogrešnu ekonomsku politiku. Realna je i opasnost od zatvaranja mnogo malih i srednjih preduzeća zbog nedostatka posla“, navodi se u saopštenju Odbora Narodne stranke za privredu i preduzetništvo.

Odbor je istakao da je netačna tvrdnja ministarke privrede Anđelke Atanasković i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža da su domaći i strani investitori imaju ista prava.

„Ministarka Atanasković tvrdi da srpskim privrednicima znači da im porez bude smanjen i za jedan odsto i da dobiju subvencije za mašine ili proširenje posla, a država istovremeno stranim investitorima daje ogromne subvencije i to u uslovima teške krize izazvane epidemijom virusa korona“, piše u saopštenju.

Odbor Narodne stranke za privredu i preduzetništvo je naveo primer japanskog proizvođača pneumatika „Toyo tires“, koji je „u jeku korona krize“ od države Srbije dobio 41 milion evra i 64 hektara zemlje na poklon, vredne tri miliona evra, što znači je po radniku dobio 84.000 evra, pošto planira da zaposli 523 ljudi.

„Kineski proizvođač automobilskih guma ’Linglong tires’ prošle godine je od države Srbije dobio 82,6 miliona evra narodnog novca, od kojih 75 miliona u ’kešu’ i 95 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta prevedenog u građevinsko, vrednog 7,6 miliona evra. Građani Srbije platili su tu subvenciju 69.000 evra po zaposlenom“, navodi se u saopštenju odbora.

Odbor je naveo da strani investitori često zapošljavaju nekvalifikovane radnike za plate tek nešto veće od 200 evra, koji su „primorani da rade bez garantovanih prava iz radnog odnosa uz nepoštovanje propisanog radnog vremena, dok je sindikalno udruživanje, koje je omogućeno zakonom, vrlo često zabranjeno“.

„Većina stranih investitora uglavnom uvozi robu kao repromaterijal, malo ga doradi i posle izveze, a država na tom poslu, osim poreza i doprinosa na pomenute male zarade, nema nikakav realni prihod“, piše u saopštenju.

„U domaćim privrednim preduzećima situacija je suprotna, jer oni svojim uplatama poreza i ostalih dažbina u budžet praktično finansiraju poslovanje subvencionisanih stranih firmi, omogućavajući im na taj način veću konkurentnost na svoju štetu“, navodi se u saopštenju.