Nastavljaju se pregovori o minimalcu 1Foto: Freeimages / Ivan Prole

Naredna subota je zakonski rok do koga bi predstavnici poslodavaca, sindikata i vlasti u Srbiji trebalo da se dogovore oko toga koliko će u narednom periodu iznositi minimalna cena rada, ali bi prve naznake o tome mogli da imamo već danas jer je to jedina tačka dnevnog reda na prepodnevnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Njoj će, kako je ranije najavljeno, a juče i potvrđeno, prisustvovati i premijerka Ana Brnabić. Što je opet presedan jer sindikati su, a o tome se dosta pisalo poslednjih nedelja, tražili da se sadašnja minimalna zarada sa 24.880 dinara poveća na cenu minimalne potrošačke korpe u Srbiji koja je nekih 36.000 dinara. Zahtev za povećanjem od čak 46 odsto naišao je odmah na neodobravanje među privrednicima za koje je svako povećanje koje prelazi 6,5 odsto nerealno. Poslodavci ostaju pri istom stanovištu kao i ranijih godina. Ako rast BDP-a bude na trenutnom nivou od 4,5 odsto, a inflacija na nivou od 1,5 do dva odsto onda bi jedino realno povećanje minimalne cene rada u ovom trenutku za njih bilo ono između šest i 6,5 odsto.

– Sve preko toga bi bilo preveliko opterećenje za privredu – rekao je za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. Na nešto više pristali bi, kako je rekao, samo u slučaju da im država učini kontra ustupak i dodatno poveća neoporezivi deo na zarade. S druge strane, sindikati smatraju da sve ispod minimalne potrošačke korpe jeste minimalac koji ne može da zadovolji ni one osnovne egzistencijalne potrebe čoveka u Srbiji.

Nema sumnje da će i ovog puta morati da se nađe kompromisno rešenje, jer iz ranijih iskustava i na osnovu sadašnjih zahteva obe strane, država će gotovo sigurno morati da bude ta koja će da podvuče crtu i nađe „sredinu“, koja bi mogla da bude – povećanje od nekih 10 odsto. To bi značilo da se trenutni minimalac podigne na mesečnom nivou za nekih 2.000 do 2.500 dinara, na 27.000 dinara.

Poslednji put minimalac je menjan početkom ove godine i to sa 130 na 143 dinara po radnom satu. U isto vreme, neoporezivi deo zarade radnika, na čemu su insistirali i tada i sada poslodavci, umesto 11.790 dinara, povećan je na 15.000 dinara. Ukoliko se postigne dogovor da cena rada po času bude povećana za 10 ili više odsto, gotovo sigurno je da će privreda insistirati na tome da se i neoporezivi deo zarade ponovo poveća.

Kakva god odluka da padne danas ili do kraja nedelje, a da povećanja bude biće korak napred u odnosu na ono što se dešavalo poslednjih godina. A dešavalo se da minimalac u jednom trenutku, zbog vrlo loše komunikacije trojca u SES-u nije uopšte bio tema.

Početkom januara 2017, minimalna cena rada je sa 121 dinar po satu povećana na 130 dinara, a pet godina pre toga porasla je ukupno za 15 dinara. Kako je Danas ranije pisao, prošlogodišnja minimalna zarada od 22.880 dinara bila je na nivou od 63 odsto minimalne potrošačke korpe koja iznosi 36.090 dinara, što je bilo smanjenje standarda u odnosu na 2012. kada je minimalna zarada bila na nivou od 65 odsto minimalne potrošačke korpe.

Od 2012. kada je povećan minimalac sa 102 na 115 dinara po satu, sledeće povećanje je bilo tek 2015. i to na 121 dinar, da bi se tokom 2016. dogovorili da u 2017. minimalna cena jednog radnog časa bude 130 dinara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari