„Nastavnik ima manju platu od medicinske sestre“: Zašto Srbija ne ceni one koji uče njenu decu, a kako je u regionu?

Uprkos ovim zahtevima, februarska plata radnika u prosveti, u koje spadaju i čistačice, administrativni radnici i nastavnici, iznosila je u proseku 74.464 dinara.

Od toga, profesor početnik trenutno ima platu oko 74.700 dinara, a prosek plate radnika u nastavi iznosi 86.000 dinara.

Sa druge strane, prosečna neto zarada u februaru iznosila je 81.359 dinara, što znači da profesor početnik ima skoro sedam hiljada manju zaradu od prosečne.

Za razliku od Srbije, u zemljama regiona plate nastavnika uglavnom su znatno bolje. Recimo, u Hrvatskoj, prosečna plata u februaru je iznosila 1.106 evra, a kod svih zaposlenih u prosvetnom sektoru 47 evra više.

Takođe, u Republici Srpskoj prosečna plata u prosveti iznosila je 1.294 KM, dok je prosečna zarada bila 1.256 KM. U Crnoj Gori prosečna plata u prosveti iznosila je 804 evra, odnosno 33 evra više od prosečne plate u zemlji.

Predstavnici sindikata iz tog razloga napominju da je Srbija jedina država u regionu i Evropi, u kojoj prosvetni radnici imaju zarade niže od proseka.

Srđan Slović, predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavinost“, sugeriše da su prosvetari u našoj zemlji zaista potcenjeni, te da se uprkos njihovim naporima da to promene, situacija već godinama unazad ne poboljšava. Podaci kojima on raspolaže znatno su negativniji čak i od gore navedenih.

„U ovom trenutku, neprimenjenim platnim razredima i grupama gubimo 27 odsto zarade. Kada je reč o okruženju, Republika Srpska ima mnogo veću platu, preko 1.000 evra, a kod nas je plata početnika 74.693 dinara. Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate. Međutim, u BiH, plata profesora sa 30 godina staža je u visini skoro dve prosečne plate te zemlje, a naš profesor sa isto godina staža, jedva da ima jednu prosečnu platu“, objašnjava Slović.

I predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da je poboljšanje materijalnog stanja prosvetnih radnika, zapravo preduslov za poboljšanje ugleda.

„Već godinama upozoravamo da profesionalni ugled možemo jedino izgraditi na osnovu materijalnog statusa, a trenutno smo na oko 9,1 odsto ispod republičkog proseka. U celom regionu i Evropi, plate su ili u rangu, ili iznad proseka države. Čak i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Jedini smo po tome što su plate prosvetnih radnika najniže u odnosu na sve ostale zarade“, napominje Ilić.

Ona dodaje da su prosvetni radnici toliko potcenjeni da, nakon nemilih događaja, nemaju nikakvo poštovanje ni učenika, niti njihovih roditelja. Ilić problem nedostatka mladih i obrazovanih kadrova nastavničkih profesija, vidi upravo kao posledicu niskih zarada.

„Neophodno je podići plate kako bi se mladi, obrazovani ljudi, interesovali za rad u prosveti. Medicinska sestra sada ima veću platu nego nastavnik u školi“, zaključuje Ilić.

Sa njima je saglasan i ekonomista Danilo Šuković, koji ističe da su niske plate prosvetara problem koji dugo postoji u Srbiji, te da je socijalna nepravda, u kojoj je najviše stradala srednja klasa, godinama zastupljena.

„Država je debelo podbacila kada su u pitanju plate prosvetnih radnika i uvođenje platnih razreda. O prostoru za povećanje plata ne treba da bude polemike, već je neophodno stvoriti ga. Potrebno je samo odmeriti visine plata na način da radnici mogu obavljati posao bez materijalnog hendikepa“, napominje Šuković.

Naš sagovornik naglašava da nepravda ne postoji samo u pogledu zarada prosvetnih radnika u odnosu na druge zemlje, već i u poređenju sa platama u javnom sektoru unutar zemlje.

„Postoje direktori agencija, guverneri, i mnogi drugi koji imaju plate veće nego ministri, kamo li prosvetni radnici. Sve to je rezultat loših poteza i odluka, kao i neuvođenja platnih razreda, zato što nekome tako odgovara“, kaže Šuković.

Na kraju, ovaj ekonomista dodaje da je celo društvo odgovorno jer prosvetarima nije obezbedilo položaj koji zaslužuju u odnosu na značaj koji imaju.

„Zadatak prosvetnih radnika je delikatan. To ne potvrđuju samo tragični događaji koji su se ovih dana odigrali. Od obrazovanja zavisi i kvalitet radne snage, razvoj tehnologije pa i umetnost kao i čitav progres društva. Ako se na tom polju prave propusti, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati u ostalim sferama života“, zaključuje Šuković.