Naučni novinar Bubnjević: Nemamo kadrove i ne školujemo ih, ko će da vodi nuklearne elektrane

Novinar Bubnjević navodi da diskusija o tome da li će biti ukinut Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata traje više od godinu dana, kao i da je ta debata dosta usijana. Ono što je iznenađenje, navodi, jeste neočekivani obrt time što smo diskusiju našli u nečemu što je sada jedan sasvim drugi proces.

„Ministarstvo energetike je dalo predlog izmene Zakona o energetici koji obuhvata čitav niz strukturalnih promena koje se generalno odnose na energetiku i gde je jedno poglavlje posvećeno nuklearnoj energiji. U tom novom poglavlju koje je dopisano u Zakonu o energetici su viđena zakonska rešenja koja objašnjavaju, opravdavaju i propisuju ono ponašanje koje već vidimo neko vreme. Dakle, pripremaju se studije, otvara se diskusija, daje se jedan fazni proces približavanja Srbije tom nuklearnom putu i tu gotovo da nema ništa sporno“, smatra Bubnjević.

Međutim, navodi, nekoliko je detalja koji su kritični.

„Oni su vezani za donošenje odluka, ali ono što je zapravo najzanimljivije i najčudnije jeste da je uz to poglavlje dodat Član 119 kao prelazni član, koji se jako slabo oslanja na ono što je u Zakonu rečeno, kojim se kaže da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi jedan drugi zakon, a to je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata. To je vrlo neobično rešenje, da se izmenom Zakona o energetici kroz prelazne odredbe ukida jedan tako dramatičan zakon kao što je bio moratorijum koji je uslovio 40 i više godina ponašanje Srbije u pogledu nuklearne energije“, objašanjava Bubnjević za N1.

Čudno je, kako navodi, da usred inicijative pred Narodnom skupštinom da se diskutuje o Zakonu koji vodi ka ukidanju istog, odjednom na mala vrata, kroz prelaznu odredbu ovog zakona vidimo da taj zakon nestaje iz pravnog sistema Srbije.

„Neobično je zašto se zakonodavac odlučio da ovim prelaznim odredbama ukida jedan drugi zakon“, ističe.

Ono što je važno, navodi, prelazna odredba Člana 119 ima dva stava u novom predlogu zakona.

„Prvi stav posvećen je ovom zakonu, a u drugom stavu se čak ukida član Krivičnog zakonika koji inače kaže da kada neko mimo propisa želi da gradi nuklearna postrojenja u Srbiji biće kažnjen zatvorom. Sada se ovom prelaznom odredbom otvara jedan neobičan, potpuno neočekivan presedan – da neće biti kažnjivo ako neko mimo propisa gradi nuklearne elektrane. Dakle, to je neobično, meni se čini da je možda i reč o nekoj vrsti greške ili ishitrenog poteza i da će sada u proceduri u javnoj raspravi ipak zakonodavci odustati od ovakvog rešenja. Generalno, dugoročno ukidanje ovog zakona može imati dobre efekte, pre svega za razvoj naučnog sektora i na neki način otvaranje jedne ozbiljne diskusije o tome da li nama trebaju nuklearni reaktori ili nam ne trebaju“, naglašava.

Kako kaže, kod stvari gde su rizici i ulozi ogromni, i koje mogu dugoročno da utiču na živote velikog broja ljudi u slučaju nekog akcidenta u budućnosti, ne bi trebalo praviti greške u koracima.

„Mi u ovom trenutku nemamo kadrove koji bi mogli da vode ovakva postrojenja, i na kraju krajeva nemamo kadrove ni da o tome na dobar način odlučuju u ovom trenutku“, smatra.

Dodaje da nuklearnih inženjera u Srbiji ima – nula, kao i onih koji se školuju.

„Jedna stvar koja je po meni dobroj meri izostavljena kao buduće rešenje je ko će kontrolisati i ko će upravljati tim potencijalnim budućim nuklearnim kapacitetima. Dakle, to nekako je ostalo nedorečeno u ovom zakonskom rešenju, a s obzirom na to da smo zemlja, bez svojih eksperata, u ovom trenutku nama potencijalno preti opasnost da bi neka strana kompanija ili neka druga država zapravo mogla da ima veću kontrolu nego građani Republike Srbije“, zaključuje.