Nazire se kraj stečaja Stankoma

Prema rečima stečajne upravnice Stankoma, Andrijane Živanović, svoj status će nakon okončanja parničnih postupaka ili putem izlučenja rešiti još 15 do 20 porodica sa spiska Stankomovih kupaca, jer je najveći broj zgrada čija je gradnja počela pre stečaja, završen. Ona očekuje da će pravni status moći da se reši za još oko 50 kupaca u objektima koje su oni preuzeli pre stečaja i sami ih završavali, ali kaže da iako koriste svaku priliku da ih pozovu na dogovor, jer je svaki od tih predmeta jedinstven, odziv je do sada bio vrlo skroman.

Podsetimo, Poslovni sistem Stankom, koji je bio na vrhuncu moći 90-ih godina, dobio je u to vreme od beogradske opštine Čukarica građevinsko zemljište duž ulica Ratka Mitrovića i kneza Višeslava, na granici sa opštinom Rakovica. Na tom atraktivnom potesu trebalo je da nikne niz stambeno poslovnih zgrada i jedan deo planiranih objekata bio je izgrađen. Posle 2000. godine, ta kompanija udružuje se sa Delta Legalom i u zajedničkim oglasima i bilbordima poziva kupce nudeći pristupačne cene nekretnina u perspektivnom naselju. Gradnja, međutim nije napredovala iako su se stanovi prodavali, neki i po nekoliko puta.

– Tokom 2007. prekida se saradnja Stankoma i Delta legala, zgrade ostaju neizgrađene, izvođači neplaćeni a kupci bez nade da će ući u svoje, u većini slučajeva celokupno isplaćene stanove. Udruženje „1.000 oštećenih“ obraćalo se više puta različitim institucijama, ministrima, lokalnim vlastima i vlasnicima ovih kompanija, ali problem se nije rešavao, a napušteni objekti dodatno su propadali. Jednu grupu stanova u zgradama višeg stepena izgrađenosti, preuzeli su kupci i sami ih završili. Na dan otvaranja stečaja nad Stankomom, stečajna masa sastojala se uglavnom od objekata niskog stepena izgrađenosti, a gotovo sve nekretnine bile su opterećene parnicama koje su vodili kupci i drugi oštećeni. U tom trenutku za najveći deo imovine nije se znalo da li pripada Stankomu ili kupcima – kaže Živanovićeva za Danas.

Dodaje da je jedina opcija bila završetak gradnje, jer u suprotnom, namirenje poverilaca bilo bi u niskom procentu.

– Tokom 2013. rešenje smo našli u kompromisu poverilaca oba stečajna dužnika. Izvođači prihvataju da nastave radove, uz naknadu koja je na minimalnom pokriću troškova, kupci su pristali da izvrše doplatu i iz tog fonda se finansira gradnja, a oba stečajna dužnika saglasila su se da poravnanjem okončaju parnicu koja je bila kamen spoticanja. Time smo stvorili novu stečajnu masu što je bio jedini način da se kupcima obezbede stanovi koje su platili, a i Stankomu da dođe do nekretnina od čije će prodaje moći da izmiri novčane poverioce – objašnjava Živanovićeva i naglašava da je tim modelom Stankom namirio više od 90 odsto dugova obezbeđenih poverilaca i u potpunosti isplatio neobezbeđene poverioce prvog isplatnog reda, a da je pri tom rešen i status 275 kupaca koji su došli do svojih stanova i lokala.

Uvećana stečajna masa

– Od prodaje novoizgrađenih objekata očekujem da će biti izmirena i dugovanja državi i prema poveriocima trećeg reda, a vrednost ovog modela je i u činjenici da se nijedan poverilac nije žalio zbog poravnanja. To je učinio samo vlasnik Stankoma, Živadin Mihajlović koji je pokrenuo parnicu za poništaj, a njemu se pridružio i jedan broj lica kao umešača, koji smatraju da imaju pravni i ekonomski interes u tom predmetu – kaže Andrijana Živanović.