Bankari visoke provizije za onlajn trgovinu i plaćanje karticama pravdaju visokim investicijama u tehnologiju s jedne strane i malim obimima onlajn trgovanja s druge strane.
Na konferenciji posvećenoj e-trgovini u Narodnoj banci Srbije neki od bankara su otkrili da se bankarske provizije na e-trgovinu kreću između 3,5 i četiri odsto „ali da cena nije glavni problem elektronske trgovine“ već pre svega bezbednost pošto ljudi u Srbiji se plaše da plaćaju karticama preko interneta. Takođe, neki bankari su napomenuli da prodavci koji su krenuli u onlajn prodaju nisu najbolje shvatili kako taj model funkcioniše. Takođe, moglo se čuti da su bankari izrazito protiv cenovne konkurencije, odnosno takmičenja banaka da što nižom cenom privuku korisnike, kao da je to nešto loše.
Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, postavila je bankarima pitanje da li stvarno visoke provizije služe samo za pokrivanje troškova, podsećajući ih da NBS ima uvid u strukturu njihovih troškova i odmah odgovorila sa „ne“.
„Narodna banka upravo ovih dana uklanja jednu od najvećih prepreka, takozvani „interčejndž fi“, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Intenzivno radimo i na pripremi za uvođenje sistema za instant plaćanja, a uskoro ćemo objaviti još jedno zakonsko rešenje koje će doneti brže i jednostavnije menjanje banke i veću transparentnost provizija“, rekla je guverner.
Ova razmena mišljenja dolazi nekoliko dana nakon što je NBS objavila nacrt zakona o ograničenju međubankarskih provizija na 0,3 za kreditne i 0,2 odsto za debitne kartice. U prvih devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona trajaće prelazni period u kom će provizije biti limitirane na 0,6 i 0,5 odsto.
Inače ove provizije čine do 80 odsto krajnje provizije koju banke naplaćuju trgovcima za korišćenje platnih kartica. Međubankarske provizije plaća banka na čijem POS terminalu ste provukli karticu banci koja ja izdala karticu, a koju ova naravno prebaci na trgovca. Visinu ove provizije određuje u stvari kartičarska kuća pa ih često koriste i kao sredstvo za motivaciju banaka da izdaju baš njihovu karticu. Između ostalog to je i jedan od razloga zašto vam u banci kada otvarate tekući račun neće ponuditi domaću Dina karticu koja daje samo 0,8 odsto međubankarske provizije. Dok je prosek u Srbiji 1,2 odsto, a idu i preko dva odsto. Krajnja provizija koju banka naplaćuje trgovcu ide i preko tri odsto, a kod onlajn plaćanja i preko četiri odsto.
Ovo je bio i jedan od glavnih razloga zašto su trgovci, uglavnom mali koji nemaju jaku pregovaračku poziciju izbegavali da primaju plaćanje karticama jer bi ova provizija na kraju pojela dobar deo zarade. Na nekim trafikama neki proizvodi se ne mogu platiti karticama jer je marža prodavca kod tih proizvoda manja od provizije koju bi morao platiti banci čiji je POS terminal.
U kompaniji Masterkard jednoj od najvećih kartičarskih kuća u svetu, a i kod nas kažu da je uvođenje inovativnih proizvoda na srpsko tržište i podsticanje većeg prihvata elektronskih plaćanja najbolji način da se osigura funkcionisanje fer i konkurentnog platnog tržišta.
„Trenutni auto-regulatorni okvir za međubankarske naknade je odgovarajući za tržište kada se uzme u obzir razvoj elektronskih plaćanja i mi verujemo da uvođenje bilo kog zakona koji za cilj ima pojeftinjenje elektronskih plaćanja za trgovce treba da prate i proaktivne mere za povećanje prihvata i korišćenja elektronskih plaćanja“, navodi se u pisanom odgovoru Masterkarda.
Oni ističu i da međubankarske naknade doprinose inovacijama i razvoju novih opcija za plaćanje, tako da ova odluka može da utiče na spremnost banaka da uvode nova rešenja na tržište Srbije.
Mlađan Šumić, predsednik Društva trgovaca Novi Sad ističe da su provizije banaka previsoke i na platne kartice i na naloge za plaćanje.
„Veliki broj mušterija čak ni ne zna da nama banka zaračunava proviziju kada plate karticom, a banke nam uzimaju dva, 2,5 odsto i to na ceo iznos kupovine, računajući i PDV. Najviše problema je to zadavalo trafikama kojima je 80 odsto prometa cigarete gde su marže jako male, manje od provizije. To je pravilo pritisak na cene. Smanjenje provizija će znatno uticati na promet, svi objekti će moći da imaju POS terminale, biće manje sive ekonomije“, kaže Šumić dodajući da su godinama čekali ovakav potez Narodne banke Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.