NBS: Cene hrane i energenata najviše uticale na rast inflacije u martu

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata, navedeno je u saopštenju.

Kako je precizirano, rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021. i februar ove godine, a sporije je u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto.

Sporijem rastu cena prerađene hrane su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 26 procenata.

Iz centralne banke su naveli da je visok međugodišnji rast cena hrane većim delom posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.

Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, naveli su iz NBS.

Podseća se da je rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio 2,1 odsto i da je bio značajno niži u odnosu na rast svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 procenata, čemu je doprinela odluka Vlade Srbije da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte.

U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske, naveli su iz NBS.

Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču i dalje je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, ocenjeno je u centralnoj banci.

Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja.

Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Podseća se i da bi, prema projekciji NBS iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini, ukazali su iz NBS.

To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika.

To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, saopštila je NBS.