NBS: Do kraja godine inflacija pada na sedam-osam odsto

„Projektovana inflacija za tekuću godinu prvi put posle dve godine je niža nego u prethodnooj projekciji“, poručila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije. Ona je dodala da će umesto ranije prognoze da će se inflacija u granice cilja (tri plus minus 1,5 odsto) vratiti krajem 2024. već polovinom te godine.

Februarska projekcija NBS je da će inflacija u prvom tromesečju ove godine nastaviti blago da raste, do jednog procentnog poena na godišnjem nivou, a sada je na 15,1 odsto, da bi od marta počelo usporavanje, a od polovine godine značajniji pad.

Milan Trajković iz NBS ocenio je da se u decembru očekuje da inflacija iznosi sedam-osam odsto, pod uslovom da se inflacija u evrozoni tada spusti na četiri-pet odsto.

Po prvi put od avgusta 2021. godine rizici da inflacija bude manja, a BDP veći od projekcije su jednaki kao i da bude veća. Poslednje dve godine uglavnom su rizici da situacija bude gora bili dominantni.

„Iako smo zadržali projekciju za BDP u 2023. godini na dva do tri odsto, ali izvesnije je da će biti bliža gornjoj granici“, rekla je Tabaković.

Povoljni faktori su to što su zimski meseci u kojima je postojala opasnost da će Evropa imati problema sa snabdevanjem gasom za nama, kao i to što je globalno ekonomsko usporavanje manje od ranije očekivanog.

„Cene energenata su niže, a zona evra je uspela da izbegne receiju“, poručila je Tabaković.

Upravo niže cene energenata u poslednjim mesecima prošle godine doprinele su da deficit tekućeg računa platnog bilansa bude 6,9 odsto BDP-a umesto devet odsto koliko je NBS predviđala u novembarskoj projekciji.

To znači da je deficit umesto 5,4 milijarde, bio 4,1 milijarde evra.

Savo Jakovljević, generalni direktor sektora za istraživanje u NBS objašnjava da kod zemalja u razvoju uvoz energenata određuje da imaju deficit tek računa, što je slučaj i sa Srbijom. Takođe, mnoge zemlje kada su u investicionom ciklusu, uvoze dosta i imaju negativan saldo platnog bilansa.

„Najveći efekat na manji deficit od očekivanog imalo je smanjenje cena energije. Na rast deficita prošle godine kod naftnih derivata 84 odsto je bio doprinos cena, a 16 odsto povećanje količina. Kod gasa efekat cena je 94 odsto, a kod uvoza sirove nafte rast cena je doprineo sa dve trećine, a povećanje količine sa jednom trećinom“, objasnio je Jakovljević.

On je istakao i da je izvoz usluga prošle godine dostigao 11,1 milijardi evra i ovaj sektor je ostvario suficit od 2,3 milijarde evra.

„Očekujemo da ove godine deficit tekućeg računa bude oko sedam odsto BDP-a, uz konzervativno projektovanje s obzirom na rizike u vezi cena energije. AKko se ti rizici ne bi ostvarili deficit može biti i manji“, istakao je Jakovljević.

Tabaković je istakla da je NBS nastavila da povećava kamatnu stopu, ali nakon rasta od 0,5 procentnih poena, u janauru je usporen tempo povećana sa po 0,25 poena u januaru i februaru.

„Stabinost kursa je sprečila efekat prelivanja visokih uvoznih cena na domaće cene i nestabilnost na tržištu.

Dinar je prošle godine nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto, a pri tome smo neto kupili devize za jednu milijardu evra kako bismo sprečili prekomerno jačanje dinara“, rekla je Tabaković dodajući da su devizne rezerve u januaru dostigle 20,9 milijardi evra.

Željko Jović, viceguverner NBS osvrnuo se na rast kamatnih stopa na kredite građanima i privredi.

„Do juna prošle godine imali smo period niskih kamatnih stopa. Posle rasta referentnih kamatnih stopa ECB i NBS, to se prelilo na reperne kamatne stope kao što su Belibor na kredite u dinarima i Euribor, u evrima.

U životnom veku dugoročnih kredita sa promenljivom kamatnom stopom uvek imamo period niskih kamatnih stopa i onda period visokih kamatnih stopa.

Ako smo kredit uzeli po niskim kamatama porast kamatne stope ne treba da bude iznenađenje.

NBS je donela propis da banke moraju da predoče klijentima rizike od promene kamatne stope. Oko 20 odsto stambenih kredita je sa fiksnom kamatnom stopom, dok je kod keš kredita to 45 odsto.

Ipak jako veliki broj kredita je sa varijabilnim kamatnim stopama što znači da se povećava mesečna obaveza za vraćanje kredita. Zato je NBS prošle godine donela set mera koje idu u susret korisnicima. Omogućeno je povećanje roka otplate kod keš kredita sa šest na devet godina, kod auto kredita sa osam na 11 godina, a kod stambenih kredita za dodatnih pet godina. Cilj je da se efekat povećanja kamata na mesečne obaveze klijenata smanji“, rekao je Jović.