foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Godina za nama bila je obeležena globalnom neizvesnošću i izraženim geopolitičkim tenzijama, kao i rastom protekcionizma u svetu. U Srbiji je međugodišnja inflacija do kraja godine nastavila da se kreće unutar granica cilja od tri plus minus 1,5 odsto i u decembru je iznosila 4,3 odsto, rečeno je danas na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije (NBS).
Kako se navodi u izveštaju, privredni rast je u prošloj godini iznosio 3,9 odsto i bio je jedan od najviših u Evropi.
Zabeležen je rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 5,2 milijarde evra, kao i kapitalni izdaci države od oko šest milijardi evra.
Fiskalni deficit je bio niži od projektovanog i iznosio je dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je rezultiralo nastavkom opadajuće putanje javnog duga, dok su devizne rezerve bile na rekordnom nivou od 29,3 milijarde evra.
Dinarska štednja je premašila 190 milijardi dinara, a zabeležen je i pad problematičnih kredita na novu najnižu vrednost od 2,5 odsto na kraju 2024. godine.
Referentna kamatna stopa nije promenjena, te je i dalje na nivou od 5,75 odsto.
Krediti privredi su povećani za 4,8 odsto, a krediti stanovništvu za 10,2 odsto.
„Svi ti rezultati su doprineli da u 2024. bude ispunjen i jedan od najvažnijih strateških ciljeva NBS i Vlade – dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga. Agencija Standard & Poor’s dodelila nam je u oktobru investicioni rejting, a krajem prošlog meseca agencija Fitch je zadržala pozitivne izglede Srbije za njegovo dobijanje, što ostavlja prostor da prilikom naredne revizije dobijemo investicioni rejting i kod ove agencije“, izjavio je viceguverner NBS Željko Jović.
Fitch je u svom izveštaju naveo da je u periodu između 2018. i 2024. BDP po glavi stanovnika povećan za preko 80 odsto, kao i da je bila velika tražnja za dinarskim državnim hartijama od vrednosti na prvoj aukciji održanoj ove godine nakon dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.
Najviše poskupela hrana
U poslednjem tromesečju 2024. inflaciji su najviše doprinele cene energije i hrane, pod uticajem smanjene ponude nakon letnje suše, dok je doprinos cena usluga smanjen. Ipak, slično kao i u drugim zemljama regiona, cene usluga i dalje opredeljuju da se bazna inflacija kreće iznad ukupne inflacije i da u decembru iznosi 5,3 odsto međugodišnje.
Cene voća i povrća su u trećem kvartalu 2024. porasle za 4,9 odsto, a u četvrtom su veće za 0,8 odsto.
Rezultati analize rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na 2023. su pokazali da je učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast smanjen na 14 odsto, u odnosu na kraj 2023. kada je to bilo 30 odsto. U te grupe proizvoda i usluga spadaju turistički paket aranržmani, slatkiši, kafa, maslinovo ulje, komunalne i poštanske usluge itd.
Oko 30 odsto potrošačke korpe imalo je međugodišnji rast cena između -1 i 1,5 odsto, a 25 odsto proizvoda nije poskupelo, pri čemu je 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije. To su bile neke kategorije povrća i mesa, jaja, mobilni uređaji i laptopovi, drva za ogrev itd.
Analiza je takođe potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove. Jeftiniji brendovi su poskupeli za 40 odsto, a skuplji za 35 odsto. Taj fenomen se naziva „cheapflation“.
NBS predviđa da će cene voća i povrća opasti u drugoj polovini ove godine.
Inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine. Međugodišnja inflacija bi početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pri čemu NBS ne isključuje mogućnost da se u nekom mesecu privremeno nađe i iznad te granice. Nakon toga, inflacija bi trebalo postepeno da usporava.
Kakve su projekcije za naredne godine?
„Rast BDP-a ove godine ubrzaće na 4,5 odsto, dok za naredne dve godine projektujemo da će biti u rasponu od četiri do pet odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe „Ekspo 2027” očekujemo da će biti bliži gornjoj granici projektovanog raspona“, smatra NBS.
Za to će biti zaslužna domaća tražnja, pri čemu će rastu privatne potrošnje doprineti veći raspoloživi dohodak i pozitivni trendovi na tržištu rada.
Rastu investicija u osnovna sredstva doprineće povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visoki prilivi SDI, planirani kapitalni izdaci države za projekte u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, kao i povoljniji finansijski uslovi usled započetog ublažavanja monetarnih uslova i smanjeni globalni inflatorni pritisci.
Pozitivan doprinos očekuje se i od izvoza kao rezultat početka serijske proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i novih kapaciteta u energetici. Ove i naredne godine uvoz robe i usluga će rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza. U godini održavanja izložbe „Ekspo 2027” doprinos neto izvoza trebalo bi da bude pozitivan.
Stopa proizvodnog potencijala Srbije u srednjem roku iznosi oko četiri odsto i tom rastu će najviše doprineti investicije u osnovna sredstva, koje bi u naredne dve godine trebalo da prestignu nivo od 25 odsto BDP-a.
Brži rast uvoza od izvoza, uz rast rashoda po osnovu dohodaka od SDI, uticao je i na to da deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. iznosi 6,3 odsto BDP-a. Izvoz prerađivačke industrije nastavio je da raste po stopi od oko tri odsto, uprkos problemima u automobilskoj industriji u Evropi.
Projekcije su da će učešće deficita tekućeg računa u BDP-u ove i naredne godine ostati na sličnom nivou kao u 2024, a da će se zatim sniziti na oko četiri odsto u 2027, čemu treba da doprinese rast izvoza usluga u godini održavanja Ekspa, ali i poboljšanje spoljnotrgovinske robne razmene.
„Iako je srednjoročnim fiskalnim okvirom planirano da fiskalna politika bude izdašnija za potrebe realizacije investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, smatramo da to neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP-u, koje je na kraju 2024. iznosilo 47,6 odsto i znatno je ispod granice mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto“, kažu iz NBS.
NBS ističe da su ove makroekonomske projekcije zasnovane na pretpostavkama da se u narednom periodu neće u većoj meri zaoštriti geopolitički odnosi i da protekcionizam na globalnom nivou neće nastaviti da jača.
Srbija ima dovoljno novca da kupi NIS
Devizne rezerve se od 2018. povećavaju u svakoj pojedinačnoj godini za preko 19 milijardi evra, što znači da ima sasvim dovoljno novca za pokriće uvoza, kratkoročnog duga i ostalih obaveza.
Viceguverneri NBS, Željko Jović i Nikola Dragašević kažu da na tekućem računu države ima dovoljno novca za eventualnu kupovinu NIS-a, ukoliko do toga dođe.
Bojkot ne može da utiče na godišnji izveštaj
Kada je u pitanju bojkot trgovinskih lanaca, NBS smatra da je teško sagledati efekte kada je to bojkot na jedan ili pet dana, pogotovo što je skoro bilo.
„Potrebno je sagledati podatke za celo tromesečje da li ima pada u prometu, trgovini… Jedan ili pet dana u celoj godini ne može ništa specijalno da promeni. Generalno ti kratkoročni efekti više mogu da imaju neku signalnu ulogu nego što zaista imaju efekat na ekonomska kretanja“, objašnjava Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i politiku.
NBS podseća da je guvernerka Jorgovanka Tabaković još 2023. godine skrenula pažnju na način formiranja cena i problem sa maržama u trgovinskim lancima, kao i da su redovno imali sastanke sa trgovinskim lancima, „tako da ta komunikacija postoji“.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
