NBS: Inflacija u Srbiji niža u odnosu na većinu zemalja regiona sa istim režimom monetarne politike

Međugodišnji rast stope inflacije tokom ove godine, a naročito od aprila, pod uticajem je niske baze iz istog perioda prethodne godine, kada je tražnja za velikim brojem proizvoda bila na najnižem nivou i kada su sve zemlje beležile stope inflacije koje su bile znatno niže od uobičajenih.

NBS ističe da je skoro jedna četvrtina avgustovske inflacije u Srbiji direktna posledica rasta svetske cene nafte i derivata nafte, koja je tokom pandemije pala na minimalni nivo, da bi se sa oporavkom tražnje tokom ove godine oporavila i nadmašila pretkrizne nivoe.

Takođe, cene ostalih primarnih proizvoda i industrijskih sirovina takođe beleže rast na globalnom nivou paralelno sa oporavkom ekonomske aktivnosti, koji je u najvećem broju zemalja brži od očekivanja i dovodi do zastoja u proizvodnji i snabdevanju, odnosno do situacija u kojima ponuda ne može u kratkom roku da zadovolji nagli rast tražnje.

NBS ističe da je reč o faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče.

Pored toga, globalni rast cena poklopio se sa sušom koja se odrazila na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, pre svega na rast cena voća, povrća i mesa.

„I kad se ima to sve u vidu šta se može zaključiti. Da li je rast inflacije očekivan? Jeste. Da li je rast inflacije najavljen? Jeste. Da li je trenutno manji nego u većini drugih zemalja u razvoju? Jeste. Da li je globalni fenomen? Jeste, i to takav na koji male i otvorene ekonomije svojim merama ne mogu da utiču. I ponoviću ono što stalno ističemo – da ćemo ovakva kretanja po pitanju inflacije imati još neko vreme – do kraja ove i u prvim mesecima naredne godine“, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Dodala je da će viša inflacija biti prisutna dok se ne iscrpe efekti niske baze i privremenih poremećaja na globalnom tržištu, odnosno dok se stvari na globalnom nivou ne vrate u normalu.

Guvernerka je ukazala da se, međutim, u delu medija, konkretno u dnevnom listu Danas, iznose stavovi bazirani delom na informacijama, ali delom i na ocenama koje namerno ili nenamerno propuštaju da sagledaju celinu.

On je navela da je primetno da se u tekstu pod nazivom ‘Inflacija najveća još od 2013’ kao referentna godina za poređenje po pitanju inflacije uzima ta godine.

To „ukazuje na nastavak principa glasnog prećutkivanja visine inflacije u godinama pre 2013, izražene makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti u tom periodu, kao i neuspeha tadašnjih nosilaca ekonomske politike da svoje znanje koje u javnosti rado ističu, pretoče u opipljive rezultate za stanovništvo i privredu Srbije“, rekla je Tabakovićeva, navodeći da je tada inflacija išla skoro do 15 odsto.

„Podsetiću i da je štetno delovanje, ali i nečinjenje praćeno brojnim izgovorima tadašnjih nosilaca ekonomske politike, za posledicu imalo akumuliranje tako velikih problema u bankarskom sektoru Srbije, koji su doveli do propasti četiri banke i posledično do ogromnih troškova za poreske obveznike Republike Srbije“, rekla je Tabakovićeva.

„Veštim izborom perioda posmatranja, po potrebi, u delu stručne javnosti umanjuju se rezultati i po drugim pitanjima – pre svega po pitanju ubrzanja privrednog rasta do kojeg je došlo nakon što smo postigli a zatim i očuvali makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost. Ljudi koji su nažalost propustili priliku da u praksi dokažu svoje znanje kada su imali priliku, primera radi, u analizama privrednog rasta neretko uzimaju period od 2012. do 2016. godine, kada su stope privrednog rasta bile pod velikim uticajem štete koja je srpskoj ekonomiji naneta u ranijem periodu, ali i pod uticajem neophodne fiskalne konsolidacije – fiskalne konsolidacije koja je morala biti sprovedena znatno ranije – onda kada su je sprovodile i sve druge zemlje centralne i jugoistočne Evrope – od 2009. do 2012. godine“, naglasila je guvernerka NBS.