Tržište nekretnina u Srbiji gotovo da je u stagnaciji, zbog građana koji se sve teže odlučuju na uzimanje kredita, strahujući da neće moći da otplate rate, odnosno da će im biti aktivirana hipoteka, i banaka koje iz istih razloga primenjuju sve oštrije kriterijume pri proceni kreditne sposobnosti klijenata.

 Jedno od rešenja za ovakvo stanje moglo bi da bude kupovina nekretnina na lizing, ali ovakva mogućnost u Srbiji još ne postoji, pošto zbog nesuglasica između Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija očekivana promena zakona o finansijskom lizingu nikako da se sprovede.

Prednost lizinga u odnosu na kredit je to što za ovakav način finansiranja kupovine nije potrebna hipoteka na neku drugu nekretninu, već klijent gubi samo stan koji je kupio, ako u periodu od nekoliko meseci ne plati ratu. To je stoga što stan postaje vlasništvo klijenta tek kada otplati poslednju ratu, što da je dodatnu sigurnost banci, ali i klijentu koji ne mora da strahuje od gubitka nekretnine koju je dao kao obezbeđenje. Iz ovih razloga, ali i zato što se uvođenjem finansijskog lizinga nekretnina očekuje smanjenje netransparentnih transakcija, povećanje investicija u građevinarstvu i pad cena nekretnina, Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa je još pre nekoliko meseci dostavila Ministarstvu finansija predlog izmena zakona kako bi se omogućio lizing nekretnina, ali od tada do danas ništa nije učinjeno na tom planu.

Rukovodilac pravnog tima Jedinice za SRP Đorđe Vukotić, kaže da se sa promenom zakona stalo i da nema pomaka zbog toga što Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija ne mogu da se usaglase oko predloženih izmena.

– Sa time se za sada ništa ne dešava. Problem je nastao u Narodnoj banci Srbije koja ne prihvata promenu regulative, mada za to nije dala nikakvo zvanično objašnjenje. Zato je i dalje nejasno da li se protive lizingu nekretnina samo zbog toga što bi im to povećalo delokrug poslovanja, pošto bi NBS morala da vrši mnogo ozbiljniju kontrolu finansijskog lizinga ili su u pitanju dublji razlozi. Na kraju će neko morati da preseče i kaže da li se ide ili se ne ide u uvođenje finansijskog lizinga nekretnina, a taj neko je Vlada Srbije – naglašava Vukotić. Prema njegovim rečima, stav da izmene zakona nisu neophodne pošto postojeća regulativa omogućava operativni lizing nema smisla, pošto operativni lizing, odnosno iznajmljivanje, ne omogućava nikakvu bezbednost za zakupca, kakva bi postojala u slučaju finansijskog lizinga.

Međutim, Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina, kaže da bi novi zakon već u septembru trebalo da stigne u parlament, tako da do kraja godine nova regulativa stupi na snagu, pošto „ministarstvo sada radi na nacrtu nove regulative“.

– Lizing nekretnina je jedan novi segment tržišta koji će zaživeti po usvajanju novih zakonskih rešenja. Koliko znam, u Ministarstvu aktivno rade na pripremi predloga zakona, a takođe znam da se bankarske institucije veoma ozbiljno pripremaju za momenat kada će lizing nekretnina biti moguć – kaže Sekulić.

Prema njegovim rečima, ovakav vid kupovine nepokretnosti funkcioniše u mnogim evropskim zemljama i pomaže uspostavljanju tržišnih zakona, ali u Srbiji od lizinga treba očekivati prevashodno da dopuni aktuelnu ponudu modela za finansiranje kupovine stanova. Sekulić napominje i da se period nove ekspanzije trgovine nekretninama tek očekuje i da tržište ni sada nije zamrlo, već da se transakcije samo obavljaju uz niže cene nego u periodu pre krize.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari