NBS ne ide stopama velikih centralnih banaka: Stopiranje rasta repo stope pomaže srpskom BDP-u

Ovo deluje kao iznenađenje s obzirom da je inflacija u SAD u padu već više od pola godine i u aprilu je iznosila 4,9 odsto. U evrozoni aprilski podaci pokazuju da je godišnja inflacija blago porasla na sedam odsto, nakon martovskih 6,9 odsto, mada uz i dalje visoku baznu inflaciju.

U Srbiji, pak, martovska godišnja inflacija iznosila je 16,2 odsto i poslednja tri meseca se održava na tako visokom nivou (čak je i porasla sa 15,9 odsto u januaru).

U saopštenju Narodne banke navodi se da će sagledati „pune efekte prethodno sprovedenih monetarnih mera“.

Oni navode da je odluka u skladu sa očekivanjem da će „inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine“.
Ipak, NBS zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu.

Na odluku je uticalo i postepeno slabljenje spoljnih cenovnih pritisaka, pad svetskih cena energenata, pre svega električne energije i gasa.

Takođe, NBS otkriva i još jedan razlog za zaustavljanje rasta kamata.

„U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet našeg privrednog rasta“, navodi se u saopštenju NBS uz napomenu da ostaje uz projekciju privrednog rasta u ovoj godini u rasponu od dva do tri odsto.
I naravno, kao verovatno najvažniji faktor naše cenovne stabilnosti navodi se „relativna stabilnost kursa dinara prema evru“.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da u Srbiji i dalje postoji visoka inflacija, viša nego što je očekivano.
„Ipak je NBS odlučila da ne poveća kamatnu stopu. Mislim da je razlog strah da bi dalji rast kamatne stope ugrozio stopu privrednog rasta, naročito imajući u vidu razočaravajuće rezultate u prvom kvartalu ove i poslednjem kvartalu prošle godine“, napomenuo je Gajić dodajući da centralna banka žonglira između stope inflacije i ekonomskog rasta.

Ovo je dilema koju imaju skoro sve centralne banke danas. Iako se čini da FED i ECB nedvosmisleno žele da obore inflaciju pa po cenu i recesije, Gajić ukazuje da se vodi velika debata mađu ekonomistima.

„Nema jedinstvene teorije ili modela koji određuje kolika kamatna stopa zapravo treba da bude. Postoje različite teorije, a efekti monetarnih mera se vide nakon šest meseci ili više. FED i ECB su odlučni u povećanju kamatnih stopa, ali to ne znači da su u pravu. Ako je kamata previše niska imaćemo inflaciju, ako je previše visoka to gura ekonomiju u recesiju“, napominje Gajić.

Ipak, naša inflacija je trenutno znatno viša nego u evrozoni, a Gajić primećuje da je to posledica odlaganja poskupljenja energije, pre svega struje i gasa.

„Prošle godine država je zamrzla ove cene i imali smo nešto nižu inflaciju i sada ćemo to platiti višom inflacijom ove godine. Takođe, niža inflacija u EU ne znači i da cene više ne rastu, nego da se porede sa istim periodom prošle godine kada su cene već dostigle visoke nivoe“, objašnjava Gajić.

Drugo objašnjenje zašto bi NBS stala sa rastom kamata uprkos visokoj inflaciji je to što zapravo naša kamatna stopa nema tako veliki uticaj na našu inflaciju.
Ekonomista Slaviša Tasić objašnjava da smo mi vezani za evro i da je većina kredita indeksirana u evrima. Kao što niska kamatna stopa NBS nije uticala na inflaciju, ni sada ne utiče visoka kamatna stopa.

„Naša kamatna stopa služi da preko repo operacija povuče iz opticaja novčanu masu koja preko deviza ulazi na tržište. Mnogi zanemaruju zakonitost da istovremeno ne možete da ciljate devizni kurs i inflaciju. Može samo jedno. Ako bi NBS htela stvarno da obori inflaciju mogla bi da poveća kamatnu stopu što bi dovelo do jačanja dinara i inflacija bi pala. Međutim, onda bi krenuo veći priliv deviza u zemlju zbog većih prinosa na dinare, to bi povećalo novčanu masu, jer svaki evro koji uđe u zemlju mora da se promeni kod NBS u dinare i onda bi morala kamatna stopa još da se povećava. I sada, pri fiksnom kursu i ovoj kamatnoj stopi isplati se unositi devize i plasirati kod NBS u repo operacije. Možda je NBS to uočila i odustala od daljeg povećanja kamate“, smatra Tasić.

Na pitanje kada očekuje pad inflacije Tasić ističe da je već očekivao krajem prošle godine i da je iznenađenje što je nastavila da raste i početkom ove godine.
„Cela Centralna i Istočna Evropa, od Baltika do Crne Gore ima visoku inflaciju. Recimo i u Crnoj Gori koja ima evro je inflacija kao kod nas. Kod nas je poseban uticaj imao naknadni rast cena energije“, zaključuje Tasić.

NBS u obrazloženju odluke o kamatnoj stopi ističe da je u prvom tromesečju inflacija u skladu sa očekivanjima bila na oko 16 odsto, a bazna inflacija na oko 11 odsto.

„Prema poslednjim projekcijama, Izvršni odbor očekuje da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatniji u drugoj polovini godine, tako da će na kraju ove godine inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu. Povratak inflacije u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine, zahvaljujući pre svega zaoštravanju monetarnih uslova, slabljenju efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu i usporavanju uvozne inflacije“, zaključuju u NBS.

Više kamate mogu potrajati duže od očekivanog

NBS ukazuje i na rizike koji navode na opreznost u vođenju monetarne politike.

„Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika – geopolitičkih tenzija, kao i dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti. Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu još uvek relativno visoke bazne inflacije u mnogim zemljama, čemu doprinose faktori s tržišta rada, kao i u pogledu budućih odluka monetarnih politika vodećih centralnih banaka, a time i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu i uticaja na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa potraje nešto duže od prethodno očekivanog“, zaključuje NBS.