NBS: Neće biti više poskupljenja hrane do kraja godine

Ona je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji istakla da je inflacija u julu bila niža za 3,7 procentnih poena u odnosu na mart, dok je bazna inflacija u julu pala na 9,4 odsto sa 11,3 odsto u martu.

„To ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike Narodne banke Srbije“, ocenila je guvernerka.

Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije,a prema rečima guvernerke pad međugodišnje inflacije bio bi i veći da tokom maja i juna, usled obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajeno rasle.

„Očekujemo da se u nastavku godine međugodišnja inflacija smanji svakog meseca za oko jedan procentni poen i da godinu završimo na nivou od oko osam odsto“, poručila je Tabaković dodajući da će u granice cilja, odnosno ispod 4,5 odsto, inflaicja pasti u drugom tromesečju 2024. godine, da bi se do sredine ciljanog koridora od tri plus minus 1,5 odsto vratila krajem sledeće godine.

„Pod uticajem našeg zaoštravanja finansijskih uslova, ali i u zoni evra, rast domaće kreditne aktivnosti jeste usporio na oko jedan odsto međugodišnje u junu, ali je to usporavanje delom bilo posledica i dospeća kredita iz garantne šeme.

Važno je naglasiti da je zaoštravanje monetarnih uslova sprečilo da domaća tražnja proizvede dodatne inflatorne pritiske, a da se istovremeno nije negativno odrazilo na finansijsku stabilnost. Na to ukazuje pre svega učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je i u junu zadržano blizu istorijski najnižeg nivoa od tri odsto“, napomenula je Tabaković dodajući da s obzirom na „očekivano kretanje inflacije u horizontu monetarne politike, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije se približava kraju“.

Savo Jakovljević, generalni direktor ekonomskih istraživanja u NBS istakao je da do kraja ove godine više ne očekuje rast cena hrane, dok je u drugoj polovini prošle godine hrana poskupela 12 odsto.
Ukupn ainflacija u drugom polugodištu prošle godine iznosila je 7,3 odsto, a od jula do decembra ove godine biče dva odsto ili manje.

Narodna banka je ostala pri svojoj ranijoj projekciji privrednog rasta ove godine od dva do tri odsto, ali za razliku od majske projekcije sada su „bliže donjoj granici“.

„S daljim oporavkom svetske privrede, a time i eksterne tražnje, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na tri i četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje“, ocenila je Tabaković.

Ona je dodala da je NBS od početka godine neto kupila na deviznom tržištu 2,5 milijarde evra, a da je od 2017. godine na ovaj način povećala devizne rezerve za 7,7 milijardi evra.

Rastu deviznih rezervi doprineo je manji deficit platnog nbilansa nego prošle godine. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u prvoj polovini godine iznosio 527 miliona evra, što je za 2,1 milijardu manje nego u istom periodu prošle godine. Zato je NBS smanjila projekciju deficita tekućeg računa sa prethodnih 4,5 odsto BDP-a na 2,5 odsto BDP-a.

S druge strane, priliv stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine iznosio je 2,4 milijarde evra.
Tabaković je istakla da su za rast deviznih rezervi najzaslužniji izvoz, SDI, doznake i turizam.